„Nemoj pogrešno da me shvatiš“ u osnovi predstavlja zahtev i pokušaj modifikacije ponašanja, osećanja i rasuđivanja onoga kome je upućena i često ima manipulativnu funkciju.

„Nemoj pogrešno da me shvatiš“ je rečenica koju izgovaramo kao uvertiru za neprijatnost koju očekujemo da će nastati nakon onog što planiramo da kažemo drugoj osobi. U situacijama kada pretpostavljamo da naš sagovornik možda neće razumeti ono što kažemo ili da će ga to uznemiriti. Onda kada iznosimo svoj stav ili mišljenje, naročito ako je negativno i ako je velika verovatnoća da se našem sagovorniku neće svideti. Koristimo je kada kritikujemo, a ne želimo da nam sude zbog toga, ili kada se zavaravamo da nećemo da povredimo ili uvredimo sagovornika.

Da li potencijalna neprijatnost nestaje ili se bar umanji ukoliko je najavimo? Koji je cilj koji postiže „Nemoj pogrešno da me shvatiš“? Kakav efekat ima na onoga kome je upućena, a koja je pozicija onoga koji je upućuje? Da li njena upotreba govori nešto o onome koji je izgovara?

Nemoj pogrešno da me shvatiš“ je rečenica koja može da bude primljena sa izuzetno burnom reakcijom. Implicitni zahtevi u sklopu ove poruke mogu da budu: „Nemoj da reaguješ onako kako bi reagovao“ ili „Ako reaguješ burno, onda si pogrešno shvatio“.

Pozicija primaoca poruke

„Nemoj pogrešno da me shvatiš“ je rečenica koja može da bude primljena sa izuzetno burnom reakcijom. U osnovi predstavlja zahtev i pokušaj modifikacije ponašanja, osećanja i rasuđivanja onoga kome je upućena i često ima manipulativnu funkciju. Implicitni zahtevi u sklopu ove poruke mogu da budu: „Nemoj da reaguješ onako kako bi reagovao“ ili „Ako reaguješ burno, onda si pogrešno shvatio“.

Kritika, neprihvatanje i odbacivanje često mogu biti zaodenuti u „Nemoj pogrešno da me shvatiš“. Kao da je to dovoljno da neutrališe ili ublaži sadržaj i efekat poruke koja sledi. U tom slučaju implicitni zahtevi mogu da budu „Nemoj da se osećaš loše zato što te kritikujem, ne razumem, ne primećujem, ne podržavam, ili odbacujem“.

Osim što nas možda boli poruka koju dobijamo, dodatnu bol nam stvara i svesnost o pokušaju sagovornika da modifikuje našu reakciju. Neki od nas vide i pročitaju ovaj pokušaj i odmah reaguju na isti. Protest i ljutnja su usmereni na pokušaj modifikacije našeg ponašanja, a sadržaj ide u drugi plan.

Kada nam neko govori nešto što nas povređuje, i pri tom pokušava još i da utiče na našu reakciju, šta možemo da osetimo? Velika većina nas oseti bol, protest, ljutnju i bes. To su najčešće, a ujedno i prirodne, zdrave i logične reakcije koje imaju odbrambenu i zaštitnu funkciju kada neko probija naše granice.

Kritika i odbacivanje umotani u celofan ostaju kritika i odbacivanje, a omot, koji ima funkciju da ih zamaskira, za mnoge od nas ih samo pojača i učini uočljivijima. Osim što nas možda boli poruka koju dobijamo, dodatnu bol nam stvara i svesnost o pokušaju sagovornika da modifikuje našu reakciju. Neki od nas vide i pročitaju ovaj pokušaj i odmah reaguju na isti. Protest i ljutnja su usmereni na pokušaj modifikacije našeg ponašanja, a sadržaj ide u drugi plan.

Kada nismo svesni ovog manevra od strane sagovornika ne znači da se on nije desio i da mi to ne osećamo. Ono što u tom slučaju osećamo je težina, tištanje i pritisak za koji nemamo racionalno objašnjenje. Navodno sve je u redu, a ništa nije u redu.

Manipulacija nas često zaboli mnogo više od kritike, neprihvatanja i odbacivanja jer je doživljavamo kao nepoštovanje i potcenjivanje.

Pozicija pošiljaoca poruke

Kada od ljudi tražimo da nas ne shvate pogrešno, rizikujemo da prasnu i da se naljute na nas. Kako uopšte možemo unapred da znamo kako će neko da nas shvati, i još da će pogrešno da nas shvati? Time sebe stavljamo u dominantnu poziciju u odnosu na sagovornika i naša relacija više nije horizontalna, već postaje vertikalna.

Kada nismo svesni ovog manevra od strane sagovornika ne znači da se on nije desio i da mi to ne osećamo. Ono što u tom slučaju osećamo je težina, tištanje i pritisak za koji nemamo racionalno objašnjenje. Navodno sve je u redu, a ništa nije u redu.

Ako postoji pogrešno shvatanje, koje bi bilo pravilno shvatanje? Šta mi tražimo od sagovornika sa „Nemoj pogrešno da me shvatiš“? Na šta pokušavamo da utičemo – na to šta će sagovornik da shvati ili na to kako će da reaguje? Da li je tzv. pogrešno shvatanje u stvari ispravno shvatanje cele situacije? Da mi zapravo pokušavamo da preveniramo njegovu reakciju koja nam iz nekog razloga ne odgovara, koju anticipiramo i upravo zato i tražimo „da nas ne shvati pogrešno“?

Ovo su neka od pitanja koja je korisno da postavimo sebi svaki put kada imamo ideju da od nekoga tražimo „da nas ne shvati pogrešno“. Ovaj zahtev u osnovi može da bude izuzetno manipulativan jer imamo za cilj da menjamo ponašanje i percepciju druge osobe na jedan prikriven način. Želimo nešto da kažemo ili uradimo, sa velikom sigurnošću pretpostavljamo da to sagovorniku neće prijati, pa zato potencijalnu zdravu reakciju protesta proglašavamo pogrešnom, i tražimo od njega da reaguje drugačije. Kao da mi ne radimo to što radimo i šta on prepoznaje, već radimo nešto drugo, a on pogrešno vidi, shvata i reaguje. Ovo se zove manipulacija i obmanjivanje ili pokušaj manipulacije i obmanjivanja kada sagovornik prozre naše namere i ne pristane na igru koju mu namećemo.

Zahtev da nas neko „ne shvati pogrešno“ može da bude izuzetno manipulativan jer imamo za cilj da menjamo ponašanje i percepciju druge osobe na jedan prikriven način.

Kada postoje prikrivene namere i tajna agenda ne možemo da govorimo o otvorenoj i iskrenoj komunikaciji i to je ono što sagovornici prepoznaju i na šta reaguju. Mi ne možemo da znamo kako će neko da nas shvati osim kada znamo da radimo nešto što mu se neće svideti. Mentalno zdravlje i manipulacija s drugim ljudima ne idu zajedno, odatle i burna reakcija sagovornika na „nemoj pogrešno da me shvatiš“.