Kristina Pota Radulović

Klinički psiholog i geštalt psihoterapeut

Menu Close

Tag: geštalt psihoterapija

Intervju za 42 magazin: Kristina Pota Radulović: Budite svesni sebe i svojih potreba!

Umetnost življenja po geštalt principima

Idem na geštalt terapiju… da saznam ko sam! Geštalt šta?! Ništa vam nije jasno? Pronašla sam sjajnu sagovornicu koja mi je pojasnila značenje ove čudne reči i raščlanila geštalt terapiju na najsitnije delove, tako da mi je postalo sve g-e-š-t-a-l-t-n-o jasno.Od geštalt terapeutkinje Kristine Pota Radulović (članice Evropske asocijacije za Geštalt terapiju – EAGT, i Evropske asocijacije za psihoterapiju – EAP, i osnivača Centra za psihoterapiju i edukaciju u Beogradu) saznala sam da jedno od načela ove terapije jeste da nam je dužnost da budemo srećni i da je to u praksi jednostavno izvodljivo, samo je potrebno da budemo svesni – sebe.

Kako biste opisali geštalt terapiju?

Geštalt terapija je zasnovana na uverenju da se rađamo slobodni, sa resursima i sposobnošću da budemo u dobrom kontaktu sa drugim ljudima i da živimo kreativno i zadovoljno. Ipak, tokom odrastanja, određeni događaji mogu da prekinu ovaj proces kreativnog i zadovoljnog življenja i dobrog kontakta sa sobom i sa drugim ljudima. Može da se dogodi da se zaglavimo u fiksiranim obrascima ponašanja i verovanjima u vezi sa sobom i svetom oko nas, i na taj način da kočimo naš dalji razvoj. Geštalt terapija ima za cilj da istraži i otkrije ove fiksirane obrasce ponašanja i verovanja, kao i načine na koji ih držimo aktivnima i održavamo njihov uticaj na naš život.

Ljudi ponašanjem utiču jedni na druge i zato nije svejedno kako se sami ponašamo prema sebi i koje su posledice tog ponašanja. Kada se ponašamo odgovorno prema sebi, značajno povećavamo svoje šanse da budemo srećni i da živimo ispunjen i kreativan život. Radost koju osećamo podstiče radost i kod ljudi koji nas vole – samo srećni bližnji stvaraju srećne bližnje

Prema geštalt terapiji, mi potencijalno imamo sve potrebne sposobnosti da rešimo svoje probleme ili da se suočimo sa poteškoćama. Svima nama može da se dogodi da se zaglavimo u određenim situacijama i da nam je potrebna pomoć i podrška da izađemo iz njih.

Geštalt terapija je primarno fokusirana na proces (šta se dešava sada i ovde) umesto na sadržaj (tema razgovora, ono o čemu se razgovara). Umesto na događajima iz prošlosti, na trebati i morati, akcenat je na tome šta radimo, osećamo i mislimo u ovom trenutku, sada i ovde. Cilj je da postanemo svesni šta radimo i kako to radimo.

Jedno od načela geštalt terapije, po Sergeu Gingeru, jeste da nam je dužnost da budemo srećni. Kako to funkcioniše u praksi?

Dužnost da budemo srećni proizlazi iz altruističkih pobuda i odnosi se na uticaj koji imamo na nama bliske ljude. Ljudi ponašanjem utiču jedni na druge i zato nije svejedno kako se mi ponašamo prema sebi i koje su posledice tog ponašanja. Kada se ponašamo odgovorno prema sebi, značajno povećavamo svoje šanse da budemo srećni i da živimo ispunjen i kreativan život. Radost koju osećamo podstiče radost i kod ljudi koji nas vole – samo srećni bližnji stvaraju srećne bližnje.

Fritz Perls je naglašavao da samo ljudski rod pokušava da bude ono što nije i da postavlja sebi nerealne zahteve i ciljeve. Za razliku od životinja, mi pokušavamo da ne živimo svoju prirodu. Jedan od ciljeva geštalt terapije je upravo taj – da otkrijemo svoju prirodu i živimo svoje potencijale i talente

Ko je začetnik geštalt terapije?

Geštalt terapiju su osnovali psihoanalitičari Frederick Saloman (Fritz) Perls i njegova supruga Laura Posner Perls 40-ih godina prošlog veka. Fritz Perls je bio doktor medicine i psihoanalitičar, a Laura Perls psiholog i psihoterapeut. Neposredno nakon Hitlerovog dolaska na vlast oni emigriraju u Holandiju, a odatle u Južnu Afriku, gde ostaju deset godina. U tom periodu postavljaju temelje geštalt terapije. Zajednički pišu knjigu Ego, glad i agresija 1942. godine i ova knjiga sadrži početne ideje geštalt terapije. Kada je u Južnoj Africi počeo da se uspostavlja aparthejd, sele se u Sjedinjene Američke Države i postaju deo intelektualne zajednice Njujorka. Geštalt terapija je prva knjiga koja sadrži osnove geštalt terapije. Zajednički su je napisali Perls, Paul Goodman i Ralph Hefferline 1951. godine. Hefferline, univerzitetski profesor psihologije, napisao je deo knjige koji se sastoji od iskustvenih vežbi, a Paul Goodman, pisac, učitelj i društveni komentator, dao je značajan doprinos u finalnim formulacijama teorije geštalt terapije.

Fritz Perls je naglašavao da samo ljudski rod pokušava da bude ono što nije i da postavlja sebi nerealne zahteve i ciljeve. Za razliku od životinja, mi pokušavamo da ne živimo svoju prirodu. Jedan od ciljeva geštalt terapije je upravo taj – da otkrijemo svoju prirodu i živimo svoje potencijale i talente

Šta zapravo znači termin geštalt?

Geštalt (Gestalt) je nemačka reč koja označava celinu, konfiguraciju ili obrazac. Celinu sa određenom strukturom koja za nas ima neki smisao. Ova celina je mnogo više od prostog zbira njenih sastavnih delova, kao što slika nije prost zbir različitih likovnih elemenata, već predstavlja celinu i novi kvalitet. Neki deo, kada je u sklopu jedne celine, nije isti taj deo kada je izdvojen iz nje, ili kada je uključen u drugu celinu. Svaki deo poprima određene osobine koje proizlaze iz njegovog mesta i njegove uloge u toj celini. Kao što crvena boja kao deo slike nije isto što i crvena boja na paleti. Termin geštalt označava složenije odnose i relacije, i ne može precizno da se prevede samo jednom rečju na bilo koji jezik. Iz tih razloga, u većini zemalja gde postoji geštalt terapija zadržan je izvorni nemački termin Gestalt.

Kreativnost je jedna od osnovnih karakteristika procesa geštalt terapije. Mogućnost da isprobavamo nove načine ponašanja daje nam slobodu da istražujemo ko smo

Po čemu se ova metoda razlikuje od drugih?

U geštalt terapiji naglasak je na istraživanju, eksperimentisanju i svesnosti. Geštalt terapija nas uči fenomenološkom metodu svesnosti, prema kome se naša opažanja, osećanja i ponašanje razlikuju od interpretacije i rekonstrukcije događaja. U geštalt terapiji, objašnjenja i interpretacije smatraju se manje validnim u odnosu na ono što smo neposredno doživeli i osetili. Geštalt terapija je više istraživanje negoli direktna modifikacija ponašanja. Geštalt terapeut nije distancirani interpretator klijentovog života, već uspostavlja kontakt sa klijentom i podstiče ga da postane svestan sebe, šta radi i kako to radi.

Da li je ovaj vid terapije nova psihoterapija 21. veka?

Psihoterapija kao profesija i praksa obuhvata različite psihoterapijske pravce koji se međusobno nadopunjuju, razlikuju i utiču jedan na drugi. Svaki vid psihoterapije baziran je na određenoj teoriji ličnosti koja objašnjava kako nastaju psihički poremećaji i kako se prevazilaze. Ne postoji psihoterapijski pravac koji apsolutno svima odgovara i koji bismo mogli da proglasimo za univerzalno rešenje za lični rast i razvoj svakog od nas. Svi smo mi unikati, u nečemu smo slični, po nečemu se razlikujemo, i logično je i očekivano da nam odgovaraju različiti psihoterapijski pristupi. Imamo pravo i odgovornost prema sebi da odaberemo psihoterapijski modalitet koji najviše odgovara našim potrebama.

Koja je uloga kreativnosti i mašte u geštalt radu?

Kreativnost je jedna od osnovnih karakteristika procesa geštalt terapije. Mogućnost da isprobavamo nove načine ponašanja daje nam slobodu da istražujemo ko smo. Kreativnost i mašta se odnose na slobodu svakoga od nas da istražuje, da otkriva ko je, bude ono što jeste i da živi svoju prirodu.

Geštalt terapeut Joseph Zinker kaže da je kreativnost istovremeno i probijanje granica i čin hrabrosti jer smo spremni da rizikujemo i podsmeh i neuspeh kako bismo probali nešto novo.

Živimo u dehumanizovanom svetu gde individualnost nije poželjna. Kako se odupreti pritisku stereotipnih očekivanja okoline?

Za mnoge od nas relacija sa terapeutom može da bude naše prvo iskustvo da nas neko istinski vidi, čuje i razume kao jedinstvene individue. Ovo iskustvo je umirujuće i lekovito samo po sebi. Oni koji nisu imali ovo iskustvo sa ljudima pored kojih su odrastali imaju priliku da ga dožive kroz proces terapije. Iskustvo da nas neko istinski prihvata pomaže nam da učimo da prihvatimo sebe. Da istinski osluškujemo svoje autentične potrebe i da damo sebi podršku da postupamo u skladu sa njima.

Svesnost je kao snop svetlosti u mraku. Vidimo jedino ono što je osvetljeno. Svesni smo samo onoga čega smo postali svesni. Kada nešto osvestimo, smer delanja se sam pokazuje

Kako izgleda umetnost življenja po geštalt principima?

Fritz Perls je naglašavao da samo ljudski rod pokušava da bude ono što nije i da postavlja sebi nerealne zahteve i ciljeve. Za razliku od životinja, mi pokušavamo da ne živimo svoju prirodu. Jedan od ciljeva geštalt terapije je upravo taj – da otkrijemo svoju prirodu i živimo svoje potencijale i talente. Kada bi svako od nas živeo svoju prirodu i postupao u skladu sa svojim osećanjima, nestalo bi mnogo bespotrebne patnje. Ili, kako to kaže Fritz Perls: „Nijedan orao ne želi da bude slon, nijedan slon ne želi da bude orao. Oni su ono što jesu i uzimaju sebe zdravo za gotovo. Samo ljudi pokušavaju da budu ono što nisu.“

Kako možemo da pomognemo sami sebi?

Jedan od načina da pomognemo sami sebi jeste da budemo svesni. Svesni sebe i svojih potreba. Ko sam ja? Šta radim? Gde se nalazim? Šta osećam sada i ovde? Šta mogu da uradim za sebe?

Svesnost je kao snop svetlosti u mraku. Vidimo jedino ono što je osvetljeno. Svesni smo samo onoga čega smo postali svesni. Kada nešto osvestimo, smer delanja se sam pokazuje.

Izvor: 42 magazin
Tekst: Gabriela Vinković
Foto: Dalibor Stanković

Geštalt terapija

Osnivač geštalt terapije je Frederick S. (Fritz) Perls.

Glavni cilj geštalt terapije je da pomogne klijentu da shvati i prihvati svoje potrebe, želje i strahove, i da postane svestan na koji način sam sebe sprečava da postigne ciljeve i zadovolji svoje potrebe.

Osnova geštalt terapije je geštalt psihologija, grana psihologije koja se prvenstveno bavi opažanjem. Sličnost između geštalt terapije i geštalt psihologije najviše se manifestuje u obraćanju pažnje na celinu. Jedan od ciljeva geštalt terapije je da pomogne ljudima da budu celina, kako jačanjem njihove svesti o osećajima koje ne priznaju, tako i ponovnim prihvatanjem delova svoje ličnosti koje negiraju ili koje su odbacili. Cilj Geštalt terapije nije samo rešavanje problema i oslobađanje od simptoma, već da osoba koja radi na sebi usvoji alate za rešavanje problema.

Humanističke i egzistencijalističke terapije, ponekad nazvane i iskustvene terapije, usmerene su na uvid, a baziraju se na pretpostavci da određeno ponašanje može da se promeni putem pojačavanja klijentove svesti o njegovim porivima i potrebama. Veliki značaj pridaju ličnoj slobodi izbora, a slobodnu volju smatraju najvažnijom osobinom ljudi. Geštalt terapija ima i humanističke i egzistencijalističke elemente.

Geštalt terapija snažno prenosi egzistencijalističku poruku kako čovek nije zarobljenik vlastite prošlosti i kako u svako doba može doneti odluku da se menja.

Geštalt terapeuti usmereni su na ovde i sada i na osobu koja deluje, na biće odgovorno za svoje ponašanje koje je sposobno da igra glavnu ulogu u svom menjanju.

Klijent se podstiče na svesnost o trenutnim dešavanjima. Čovek mora znati šta se s njim događa, šta misli i o čemu mašta, šta želi i oseća, šta radi u određenom trenutku; on mora osećati položaj svog tela, izraz lica, mišićnu napetost i pokrete rukama, reči koje izgovara i zvuk svog glasa. Perls je verovao da je svesnost blagotvorna; da je dobro da se ljudi izmeste iz svojih predstava o sebi u svest o tome šta osećaju i čine u datom trenutku.