Psihoterapija je proces u kome otkrivamo lične, bolne i intimne stvari o sebi, i važno je da se osećamo sigurno, saslušano i shvaćeno.

Raspitivanje i istraživanje

Kada neko odluči da krene na psihoterapiju jedno od prvih pitanja koje se nameće je kako izabrati psihoterapeuta. Dva najčešća načina odabira psihoterapeuta su putem preporuke i putem ličnog istraživanja. To je i preporuka različitih strukovnih udruženja psihoterapeuta i psihologa – pitati matičnog lekara ili zdravstvenog radnika, obratiti se strukovnim udruženjima ili obrazovnim bazama, raspitati se kod porodice i prijatelja.

Preporuka

Kada biramo psihoterapeuta putem preporuke, uglavnom pitamo (bliske) ljude koji su u toj ili u srodnoj branši (psihoterapija, psihologija), ili bliske ljude za koje znamo da su išli na psihoterapiju, o tome kakva su njihova iskustva. Kada od nekoga tražimo preporuku to obično podrazumeva da tu osobu poštujemo i cenimo, i da se oslanjamo na njen kriterijum i procenu. Naša potreba da se zaštitimo od bola i razočarenja nalazi se u osnovi naše motivacije da se raspitamo i tražimo preporuku. A preporuku vidimo kao jedan od načina da se osiguramo da ćemo se obratiti dobrom stručnjaku i pravoj osobi za nas.

Samostalno istraživanje

Drugi način pronalaženja psihoterapeuta je samostalno istraživanje. To uključuje pretraživanje interneta i istraživanje ponuđenih opcija u sredini u kojoj živimo (npr. Beograd). Velika većina psihoterapeuta ima sažete internet prezentacije koje nude informacije o njihovoj edukaciji i iskustvu, kao i njihove kontakt podatke i načine kontaktiranja. Svako proučava sadržaj prezentacija u kontekstu svojih potreba i očekivanja, i često poredi potencijalnog psihoterapeuta sa predstavom psihoterapeuta koju već ima u svojoj glavi.

Informacije o obrazovanju i lični doživljaj

Formalno obrazovanje iz oblasti psihoterapije je neophodno da bi neko sebe mogao da nazove psihoterapeutom, a delatnost kojom se bavi psihoterapijom. Sledeći korak je lični doživljaj i nivo ličnog komfora sa psihoterapeutom. Psihoterapija je proces u kome otkrivamo lične, bolne i intimne stvari o sebi, i važno je da se osećamo sigurno, saslušano i shvaćeno. S obzirom da je relacija sa psihoterapeutom osnova psihoterapije, važno je naći psihoterapeuta sa kojim se osećamo dobro, prihvaćeno i opušteno.

Uspostavljanje kontakta

Direktan i neposredan kontakt, najčešće preko telefona je i najpreporučljiviji način za uspostavljanje kontakta sa potencijalnim psihoterapeutom. U direktnoj komunikaciji imamo priliku da porazgovaramo, da kažemo šta nas muči, da pitamo ono što nas zanima i naposletku da zakažemo razgovor. I ono što je možda najvažnije, imamo priliku da steknemo prvi utisak. Da osetimo kako nam „ide“ komunikacija.

Ponekad je dobra ideja i da se pripremimo pre razgovora, da napravimo mali podsetnik na papiru, kako ne bismo propustili da kažemo ili pitamo nešto što nam je bitno. Da li ćemo prvo nazvati nekoliko psihoterapeuta ili ćemo odmah zakazati razgovor sa prvim psihoterapeutom koga smo kontaktirali, najčešće zavisi od našeg utiska i početnog doživljaja.

Ako se osećamo dobro tokom tog prvog razgovora, ako imamo utisak da nas sagovornik istinski sluša i postavlja relevantna pitanja kako bi stekao jasniju sliku, zakazivanje psihoterapijske seanse samo će se nametnuti kao logični nastavak razgovora.

Informisani izbor i pozitivan prvi utisak su dva faktora koja najviše utiču na odluku o izboru psihoterapeuta. Mi se međusobno razlikujemo po tome kako biramo (preporuka ili samostalno istraživanje) i odlučujemo, ali svima nam je zajedničko da se obratimo ljudima za koje smo stekli utisak da su obrazovani, stručni i kompetentni, a istovremeno podržavajući i poverljivi.