Psihoterapija kao zanat

Psihoterapiju možemo da posmatramo kao zanat i umeće, a kao u svakom zanatu, zanatlije se međusobno razlikuju u odnosu na veštine i umeća koja poseduju. To možemo da vidimo kako u načinu rada, tako i u finalnom proizvodu. Talenat psihoterapeuta se vidi u tome da li ume da uspostavi dobar kontakt sa klijentom i da ga znalački vodi kroz proces psihoterapije. U praksi to znači da psihoterapeut omogući klijentu da prolazi kroz svoje doživljaje, da ih oseti, istražuje i da dođe do određene svesnosti o sebi.

Psihoterapeut omogućava klijentu da prolazi kroz svoje doživljaje, da ih oseti, istražuje i da dođe do određene svesnosti o sebi.

psihoterapeut checklist

Muriel Schiffman, geštalt psihoterapeut, kaže da ako smo na pravom mestu za nas, već posle nekoliko seansi, treba da odgovorimo sa „da“ na sledeća pitanja:

      1. Da li se osećam sigurno da izrazim svoja prava osećanja?
      2. Da li mogu da pričam o problemima koje se ne usuđujem da podelim sa drugima?
      3. Da li će psihoterapeut prihvatiti moja „loša“ osećanja i misli bez da me kažnjava ili odbacuje?
      4. Da li mu je stalo do mene?
      5. Da li me gleda kao pravu osobu, a ne samo kao slučaj?
      6. Da li pokušava da me razume kako se osećam, a ne da me stavlja u kategorije?

Najbolji psihoterapeut vs. dovoljno dobar psihoterapeut

Kada se osećamo ranjivo i kada tražimo pomoć i podršku, većina nas priželjkuje da tu pomoć i podršku dobije od najboljeg u branši. Jer saznanje ili verovanje da je neko „najbolji psihoterapeut“, za mnoge od nas u startu deluje umirujuće. Uliva nam nadu da smo na pravom mestu, da nećemo biti dodatno povređeni i gubiti dragoceno vreme i energiju. S obzirom da takva rang lista u mnogim oblastima, pa i u psihoterapiji ne postoji, ostaje nam da se raspitamo, istražimo i na kraju donesemo zaključak na osnovu ličnog iskustva.

U praksi, najbolji psihoterapeut je onaj koji je dovoljno dobar za nas, pored kog možemo da rastemo, da otkrivamo ko smo i da budemo ono što jesmo. Schiffman kaže da je naivno tražiti čarobnjaka i očekivati da će psihoterapeut da „uradi“ nešto što će nas „izlečiti“. Jedino mi sami možemo da preuzmemo odgovornost za naše emocionalno odrastanje tako što ćemo da odradimo svoj deo posla. Niko drugi to ne može da uradi za nas.

Dobar slušalac

Dobar psihoterapeut je dobar slušalac. Pažljivo nas gleda, sluša i posvećeno prati dok pričamo. Dobar slušalac nam daje dozvolu da shvatimo sebe ozbiljno. Na taj način psihoterapeut nam pomaže da se nosimo sa osećanjima kao što su sram, strah, bespomoćnost, osećaj krivice, i dr. Umesto da ih potiskujemo i etiketiramo kao iracionalne, imamo priliku da ih osetimo i osvestimo. Da postanemo svesni srama, straha, bespomoćnosti ili osećaja krivice koji osećamo. Svesnost nas osnažuje da uradimo nešto u vezi onog što osećamo i da se na taj način pobrinemo za sebe. Osoba koja je svesna zna šta radi, kako to radi, zna da ima izbora i da ona bira da bude onako kako je, smatra Gary Yontef, geštalt psihoterapeut.

Relacija kao lekovito iskustvo

Istraživači koji su proučavali i upoređivali rezultate različitih psihoterapijskih škola došli su do zaključka da je odlučujući terapijski faktor u psihoterapiji relacija između psihoterapeuta i klijenta. Relacija sa psihoterapeutom za nas može da bude novo iskustvo u ljudskim relacijama.

Mnogi od nas su tokom odrastanja naučili da izbegavaju da govore o svojim osećanjima, da ih pokazuju ili da budu ono što jesu. Ljudi pored kojih smo odrastali, najčešće roditelji, verbalno ili neverbalno su nam davali do znanja da je imati osećanja i biti svoj nepoželjno i neprihvatljivo. To može biti jedan od razloga zašto neki od nas ne razgovaraju otvoreno i ne pokazuju u celosti svoja osećanja. A pravu intimnost možemo da postignemo samo ako smo iskreni u vezi svojih osećanja, sve ostalo je igranje gubitničkih psiholoških igara, kaže Eric Berne, utemeljitelj Transakcione analize.

Osoba koja je svesna zna šta radi, kako to radi, zna da ima izbora i da ona bira da bude onako kako je.

Na psihoterapiji imamo priliku da pričamo o svojim osećanjima, i da budemo prihvaćeni u isto vreme. Da ne budemo kažnjeni ili odbačeni zbog toga. Na taj način, kroz relaciju sa psihoterapeutom, učimo novi i zdraviji način da budemo bliski sa ljudima. Da budemo otvoreni i da komuniciramo direktno.

Psihoterapijska relacija može da bude novo iskustvo prave komunikacije, šansa da iskusimo ono što smo propustili u detinjstvu sa roditeljem koji nas istinski prihvata, kaže Schiffman.