Oznaka: komunikacija
Ponavljano bavljenje razočarenjem i revoltom zbog nečijih postupaka može da bude znak da odbijamo da prihvatimo ono što jeste. To naročito važi kada su u pitanju ista iskustva sa istim ljudima. Kao da kažemo – „Znam ja za to, ali ću se ponašati kao da ne znam“. Opirući se da prihvatimo očigledno, kao da gajimo potajnu nadu da ćemo ga svojim neprihvatanjem poništiti i tako ponovo stvoriti uslove da se desi „ono što treba i kako treba“.
Psihoterapija je pomaganje klijentu da se suoči sa onim što pokušava da izbegne, kaže Frederik (Fric) Salomon Perls, psihijatar, psihoanalitičar i jedan od osnivača geštalt terapije.
Prema jezičkim pravilima, kada govorimo o sebi, govorimo u prvom licu jednine. U prvom licu jednine izražavamo svoje mišljenje i stavove, prepričavamo svoje doživljaje, delimo svoja iskustva i iskazujemo svoja osećanja, želje i potrebe. Međutim, jedna od čestih pojava u svakodnevnoj komunikaciji je da neki ljudi o sebi umesto u prvom, govore u drugom ili trećem licu jednine.
Slušanje kao sposobnost da fokusiramo pažnju na auditivne podražaje je važan aspekt našeg života i značajno utiče na njegov kvalitet u svim segmentima. S druge strane, umeće slušanja…
Radna sredina utiče na formiranje našeg identiteta i slike o sebi, kao i na to kako vidimo i doživljavamo druge ljude i svet oko nas. Nije svejedno kakva…