Radna sredina utiče na formiranje našeg identiteta i slike o sebi, kao i na to kako vidimo i doživljavamo druge ljude i svet oko nas. Nije svejedno kakva je atmosfera u sredini u kojoj radimo, kakve su međuljudske relacije, kako mi reagujemo na njih i kako one utiču na naše mentalno zdravlje. U atmosferi nepoštovanja, obesmišljene su inicijative, profesionalna nadgradnja, postavljanje i postizanje ciljeva i u konačnici i sama profesija. U atmosferi nepoštovanja se ne gradi tim, već instinktivno formira grupa sapatnika sa sličnim lošim iskustvima, odsustvom energije, inicijative i motivacije.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), mentalno zdravlje predstavlja stanje blagostanja u kojem je svako od nas u poziciji da ostvari svoje potencijale, da se nosi sa svakodnevnim stresom života, produktivno da radi i doprinosi svojoj zajednici.
Radnu sredinu sačinjava fizički prostor, određeni broj ljudi i sva pisana i nepisana pravila ponašanja i postupanja. Radna sredina je celokupan kontekst u kome se nalazimo i u kome deo nas provodi dosta vremena i zato je veoma važno kako se u tom prostoru i kontekstu osećamo. Pored toga što termine „posao“ i „radno mesto“ najčešće vezujemo za obezbeđivanje egzistencije, oni utiču i na formiranje našeg identiteta i slike o sebi, kao i na to kako vidimo i doživljavamo druge ljude i svet oko nas. Zato nije svejedno kakva je atmosfera u sredini u kojoj radimo, kakve su međuljudske relacije, kako mi reagujemo na njih i kako one utiču na naše mentalno zdravlje.
Način na koji se ponašamo prema drugim ljudima najviše i pre svega govori o nama; o tome ko smo mi i šta drugi ljudi mogu od nas da očekuju; o našem vrednosnom sistemu, kapacitetu za empatiju, pogledu na svet i širini ili skučenosti našeg horizonta.
Poštovanje ili uslov bez kog se ne može
Poštovanje podrazumeva uvažavanje i brigu u ophođenju prema drugoj osobi. To je uslov bez kog se ne može u građenju zdravih relacija sa drugim ljudima. Način na koji se ponašamo prema drugim ljudima najviše i pre svega govori o nama; o tome ko smo mi i šta drugi ljudi mogu od nas da očekuju; o našem vrednosnom sistemu, kapacitetu za empatiju, pogledu na svet i širini ili skučenosti našeg horizonta. Zato je važno da obratimo pažnju kako na svoje tako i na ponašanje drugih ljudi i da osetimo od čega je sačinjeno – od uvažavanja, učtivosti i brige u ophođenju prema drugima ili od bahatosti, nemara i neprimećivanja.
„Fenomenološka perspektiva“ je jedan od osnovnih koncepata Geštalt terapije i ona naglašava važnost da vidimo ono što se dešava u aktuelnoj situaciji i kako se mi osećamo u vezi toga. Naša osećanja nam prva signaliziraju kako nam je u aktuelnoj radnoj sredini. Da li se osećamo energizirano i entuzijastično ili bezvoljno i utihnuto? Da li vidimo smisao da investiramo sebe u tom kontekstu ili pravimo „strategiju preživljavanja“? Kakav nam je korak kada idemo ka radnom mestu? Poletan ili težak i olovan? Odgovori na ova pitanja mogu da nam daju korisne povratne informacije o tome kako se osećamo tamo gde radimo.
Poštovanje i osećanja
Osećanja nam govore kako nam je sa našim izborima i da li nam oni prijaju ili ne. To važi kako za naš privatni život, tako i za profesionalni. Osećanja i poštovanje su direktno i neraskidivo povezani. Osećamo se dobro u vezi sebe i drugih ljudi samo onda kada ukazujemo i dobijamo poštovanje. Simpatije i ljubav razvijamo na bazi poštovanja, sa onima sa kojima se osećamo poštovano, prihvaćeno, zaštićeno i voljeno.
U atmosferi nepoštovanja, obesmišljene su inicijative, profesionalna nadgradnja, postavljanje i postizanje ciljeva i u konačnici i sama profesija. U atmosferi nepoštovanja se ne gradi tim, već instinktivno formira grupa sapatnika sa sličnim lošim iskustvima, odsustvom energije, inicijative i motivacije.
Poštovanje indukuje polet i entuzijazam, a nepoštovanje pad energije, povlačenje i „osećam se loše“ doživljaj. Zato je jako važno da obratimo pažnju i da osluškujemo kako se osećamo u aktuelnoj radnoj sredini. Pogotovu ako osećamo da nam fali „prostora i vazduha“, ako osećamo pritisak i odsustvo energije, ako primetimo da sebe teramo da nešto izvršavamo ili emocionalno isključeni odrađujemo i „gulimo“.
U atmosferi nepoštovanja, obesmišljene su inicijative, profesionalna nadgradnja, postavljanje i postizanje ciljeva i u konačnici i sama profesija. U atmosferi nepoštovanja se ne gradi tim, već instinktivno formira grupa sapatnika sa sličnim lošim iskustvima, odsustvom energije, inicijative i motivacije. Odsustvo energije i vedrog raspoloženja se potom odražava i na naše funkcionisanje van posla i remeti i ostale segmente života.
Zdrava sredina je ona u kojoj se osećamo primećeno, poštovano, prihvaćeno i podržano. Ove aspekte međuljudske komunikacije možemo posmatrati i kao segmente jednog principa, nazovimo ga psihološkim 4P – koji možemo da koristimo u proceni kako sebe, tako i sredine u kojoj se nalazimo.
U prilog važnosti poštovanja govore i pridevi koji u našem jeziku formiraju sintagme zajedno sa imenom određene profesije, i služe da naglase poštovanje prema ljudima i njihovim dostignućima. Tako se pri predstavljanju ljudi koji su stručnjaci u određenim oblastima, koriste pridevi kao što su „uvaženi“, „poštovani“ i „cenjeni“ koji naglašavaju poštovanje.
Mentalno zdravlje na radnom mestu
Da bismo uopšte bili u poziciji da ostvarimo svoje potencijale, da se uspešno nosimo sa svakodnevnim stresom života, da produktivno radimo i doprinosimo zajednici, neophodna nam je i radna sredina koja podržava zdravlje. Zdrava sredina je ona u kojoj se osećamo primećeno, poštovano, prihvaćeno i podržano. Ove aspekte međuljudske komunikacije možemo posmatrati i kao segmente jednog principa, nazovimo ga psihološkim 4P – koji možemo da koristimo u proceni kako sebe, tako i sredine u kojoj se nalazimo. Da li nas ljudi u toj sredini primećuju, poštuju, prihvataju i podržavaju i obratno – da li i koliko mi primećujemo, poštujemo, prihvatamo i podržavamo druge.
Poštovanje prema sebi i drugima je uslov bez kog se ne može zamisliti zdravo radno okruženje. Niko od nas nema višak vremena za bacanje, a još manje da bi ga provodio u konstantnoj adaptaciji na nešto što je loše.
U zdravoj sredini komunikacija je otvorena i dvosmerna i usmerena je ka razumevanju, razmeni, povezivanju i rešavanju problema. Ne postoji potreba da se igraju igre moći i samim tim nema ni skrivenih i dvosmislenih poruka u komunikaciji. U nezdravoj sredini komunikacija i međuljudske relacije su dominantan problem, a posao je zanemaren i pada u drugi plan, u toj meri, da imamo utisak da se obavlja „automatski“ i to usput, dok mi saniramo posledice međuljudskih relacija. Loše međuljudske relacije i „usputni“ posao koji se „automatski“ obavlja su neke od dominantnih karakteristika nezdrave sredine čija je osnova odsustvo poštovanja, kako prema sebi tako i prema drugim ljudima.
Zato je poštovanje prema sebi i drugima uslov bez kog se ne može zamisliti zdravo radno okruženje. Niko od nas nema višak vremena za bacanje, a još manje da bi ga provodio u konstantnoj adaptaciji na nešto što je loše. Naše je da budemo svesni da imamo izbor, da možemo i umemo da brinemo o sebi tako što ćemo odabrati ili stvoriti radno okruženje koje zadovoljava naše potrebe i podržava zdravlje.
NAPOMENA:
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Citiranje ili prenošenje tekstova ili delova tekstova dozvoljeno je bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
