Oznaka: psihoterapija
Kako način na koji provodimo svoje vreme utiče na to kako se osećamo i da li pogoduje usamljenosti ili povezivanju sa ljudima? Kako nam u tome može pomoći rad Erika Berna, tvorca psihoterapijskog metoda i teorije transakcione analize, koji razmatra šest mogućih načina na koje možemo da organizujemo i provodimo svoje vreme.
Mi imamo samo sadašnji trenutak. „Sada“ je jedino vreme koje imamo, nezavisno od toga koliko imamo godina i kakva smo iskustva do sada stekli. Imamo samo ovaj trenutak u kome možemo nešto da uradimo i u tome smo svi jednaki. Ono u čemu se međusobno razlikujemo je u tome šta radimo sada, u jedinom vremenu koje imamo.
Svaki put kada propustimo da uzmemo u obzir realnost i ono što vidimo da se dešava, a imamo očekivanja za koja nemamo osnov u realnosti, štimamo sebe za povređenost i ljutnju. Ovo najčešće radimo nesvesno, poneseni vlastitim željama i nadom da će druga osoba ispuniti naša očekivanja ili da će „ovaj put“ ispuniti naša očekivanja. Kada nešto pokušavamo više puta i svaki put smo jednako neuspešni, a pri tom smo i ljuti i povređeni, važno je da to primetimo i da se zapitamo šta se dešava. Psihoterapija je način da istražimo šta se dešava u našim međuljudskim relacijama.
Ponavljano bavljenje razočarenjem i revoltom zbog nečijih postupaka može da bude znak da odbijamo da prihvatimo ono što jeste. To naročito važi kada su u pitanju ista iskustva sa istim ljudima. Kao da kažemo – „Znam ja za to, ali ću se ponašati kao da ne znam“. Opirući se da prihvatimo očigledno, kao da gajimo potajnu nadu da ćemo ga svojim neprihvatanjem poništiti i tako ponovo stvoriti uslove da se desi „ono što treba i kako treba“.
Psihoterapija je pomaganje klijentu da se suoči sa onim što pokušava da izbegne, kaže Frederik (Fric) Salomon Perls, psihijatar, psihoanalitičar i jedan od osnivača geštalt terapije.