Šta je psihoterapija?
Kada razmišljamo da potražimo stručnu pomoć u vezi onoga što nas muči, ili kada nam lekar ili prijatelj predloži psihoterapiju kao jednu od opcija da pomognemo sebi, važno je da znamo šta je psihoterapija. Psihoterapija je razgovor između dve osobe, psihoterapeuta, i klijenta koji se zbog određenog problema obraća psihoterapeutu. Psihoterapija se konceptualno razlikuje od razgovora sa bliskom osobom. Ono što je zajedničko psihoterapiji i razgovoru između ljudi koji su bliski je poverenje, slušanje, podrška, razumevanje i prihvatanje. Ono što psihoterapiju razlikuje od razgovora sa bliskim ljudima je njena struktura.
Definicija psihoterapije
Na pitanje šta je psihoterapija literatura daje sledeći odgovor: psihoterapija je “zajednički naziv za niz tehnika i procedura koje verbalnom interakcijom između terapeuta i pacijenata nastoje ukloniti poremećaje u doživljavanju i ponašanju, menjati neke osobine ličnosti koje interferiraju sa zadovoljavajućom adaptacijom na okolinu, ili podsticati pozitivni razvoj ličnosti”. – “Psihologijski rječnik”, Zagreb, 1992.
Psihoterapija se u savremenom kontekstu naziva i terapija razgovorom, savetovanje, psihosocijalna terapija ili jednostavno – terapija. Njena suština ostaje ista: kontakt između dve osobe u kojem klijent ima mogućnost da istraži sopstvena osećanja, misli i ponašanja, uz podršku stručne osobe.
Psihoterapija kao korektivno emocionalno iskustvo
U praksi se često dešava da iz različitih razloga ne razgovaramo o svojim problemima sa nama bliskim ljudima, ili procenjujemo da nemamo takve ljude. Ili smo jednostavno takvi, ne pričamo o onome kroz šta prolazimo. Upravo zato je psihoterapija značajna kao koncept, jer samo iskustvo kontakta sa drugom osobom je lekovito. Kao klijenti, imamo priliku da budemo ono što jesmo, da glasno kažemo ono što osećamo i mislimo, a da ne budemo odbačeni zbog toga. Zato se sama psihoterapijska relacija smatra jednim od osnovnih lekovitih faktora. Na taj način topla i profesionalna relacija u psihoterapiji postaje korektivno emocionalno iskustvo.
Psihoterapeut je edukovan da pažljivo sluša klijenta, i da ga istovremeno vodi kroz proces psihoterapije. U psihoterapijskoj situaciji klijent je u prilici da izrazi i doživi svoja osećanja, da ih imenuje i osvesti. Cilj psihoterapije je da pomogne klijentu da on pomogne samom sebi, umesto da mu psihoterapeut daje savete, ukazuje šta treba da radi ili pronalazi brza praktična rešenja. Na ovaj način klijent je u prilici da razvije i preuzme odgovornost za vlastito ponašanje i izbore.
Psihoterapija naglašava važnost razvojnih kapaciteta osobe i podstiče njenu sposobnost da uspostavi bliske odnose sa drugim ljudima.
Psihoterapija i lična sloboda: “Želim” i “ne želim” umesto “mora” i “treba”
Klijent je u prilici da istraži sva “mora” i “treba” koje je pokupio ili koja su mu bila nametnuta tokom odrastanja. “Mora” i “treba” koja je bio prinuđen da poštuje, a koja bi možda odbacio kada bi imao mogućnost izbora. Sa pozicije odrasle osobe koja ima pravo na vlastiti izbor može da odabere da “mora” i “treba” zameni sa “želim” i “ne želim”. Na ovaj način klijent sam bira i postavlja svoje kriterijume življenja i tako preuzima odgovornost za sebe.
Ko koristi psihoterapiju i u kojim situacijama?
- ljudi koji osećaju unutrašnju napetost, anksioznost ili potištenost,
- ljudi koji se suočavaju sa gubitkom, razvodom ili promenom,
- ljudi koji osećaju prazninu, besmisao, unutrašnju nesigurnost,
- ljudi koji imaju poteškoće u partnerskim, porodičnim ili prijateljskim odnosima,
- ljudi koji doživljavaju napade panike, nesanicu ili hroničan stres,
- ljudi koji žele da istraže svoje unutrašnje svetove i unaprede kvalitet svog života,
- ljudi koji žele da razviju zdravije načine reagovanja u problematičnim situacijama,
- ljudi koji se nose sa dugotrajnim ili hroničnim fizičkim bolestima,
- ljudi koji imaju poteškoće u uspostavljanju bliskosti ili izražavanju emocija.
Trajanje psihoterapije i kako izgleda proces
Psihoterapijski proces se odvija u ritmu koji odgovara klijentu. Može trajati:
- nekoliko susreta (kratkoročna podrška ili razrešenje konkretne dileme),
- srednjeročno (nekoliko meseci),
- dugoročno (godinu dana ili više, uz rad na dubljim temama).
Psihoterapija se najčešće odvija jednom nedeljno, u trajanju od 60 minuta. Moguće su i online sesije, kao i rad u parovima, porodicama ili grupama – u zavisnosti od potrebe.
U svakoj fazi psihoterapija ima potencijal da otvori nova razumevanja, da omogući uvid, i da pokrene unutrašnje promene.
Pravci i pristupi u psihoterapiji
- Geštalt terapija (fokus na svesnost i iskustvo u sadašnjem trenutku),
- Transakciona analiza (analiza obrazaca komunikacije i unutrašnjih dijaloga),
- Kognitivno-bihejvioralna terapija (rad sa mislima i ponašanjima),
- Psihodinamska terapija (fokus na nesvesnim konfliktima i ranom razvoju),
- Interpersonalna terapija (usmerena na odnose s drugima),
- Podržavajuća psihoterapija (oslonac i stabilizacija u teškim životnim periodima),
- Porodična terapija (fokusirana na dinamiku i komunikaciju unutar porodice; pomaže članovima porodice da bolje razumeju jedni druge, rešavaju konflikte i uspostave zdravije obrasce odnosa)
Ključne koristi psihoterapije
- Razumevanje sopstvenih osećanja i potreba
- Razvijanje autentičnog izražavanja
- Jačanje granica i lične odgovornosti
- Uklanjanje obrazaca koji nas sputavaju
- Razvoj odnosa sa sobom i drugima
- Bolje nošenje sa stresom i životnim promenama
- Veća otpornost i fleksibilnost u svakodnevici
Šta treba da znate pre nego što započnete psihoterapiju
- Razmislite o temama koje biste želeli da istražujete
- Istražite terapeute – njihovu stručnost, edukaciju i pristup
- Proverite dostupnost i uslove rada (lokacija, online opcije, cene, termin)
- Postavite pitanja u vezi sa metodom rada, učestalošću i trajanjem procesa
- Pratite sopstveni osećaj u susretu sa terapeutom – poverenje i sigurnost su osnova rada
Najčešća pitanja o psihoterapiji (FAQ)
Kako izgleda prvi susret sa psihoterapeutom?
Prvi susret, ujedno i prva psihoterapijska seansa, je prilika da se upoznate sa terapeutom, podelite osnovne informacije i dogovorite o ciljevima i okvirima rada. Razgovor najčešće protiče kao otvorena razmena o tome šta vas je podstaklo da potražite podršku. Terapeut će vas pitati o vašim osećanjima, mislima, aktuelnim životnim okolnostima i onome što vas u ovom trenutku najviše opterećuje. Cilj nije da odmah dobijete odgovore, već da zajedno krenete u istraživanje onoga što vam je važno.
Kako da znam da li je terapeut pravi za mene?
Ukoliko se osećate saslušano, poštovano i sigurno već nakon nekoliko susreta, to može biti dobar znak da ste pronašli terapeuta sa kojim ćete moći da radite.
Da li psihoterapija pomaže svima?
Ne postoji univerzalni odgovor. Ali, ukoliko postoji otvorenost, strpljenje i spremnost da se pogleda u sopstvene teme i radi na sebi, psihoterapija može biti značajna pomoć i podrška.
Da li moram imati dijagnozu da bih išao na psihoterapiju?
Ne. Psihoterapija je korisna i onima koji nemaju dijagnozu, već žele da razumeju sebe, poboljšaju odnose ili se lakše nose sa životnim problemima.
Da li PSIHOterapija može da zameni lekove?
O farmakoterapiji odlučuje lekar psihijatar. U nekim slučajevima, posebno kod blažih simptoma anksioznosti ili depresije, terapija može biti dovoljna. U težim slučajevima preporučuje se kombinacija terapije i farmakološke podrške.
Koliko često se ide na psihoterapiju?
Najčešće jednom nedeljno, u dogovoru sa terapeutom. Ritam susreta se prilagođava potrebama i dinamici klijenta.
Psihoterapija nije privilegija retkih, već prostor koji pripada svakome ko želi da razume sebe i autentično živi svoj život.
PSIHOTERAPIJA BEOGRAD
Za sve informacije u vezi psihoterapije, psihoterapije u Beogradu ili online psihoterapije i mogućnosti njene primene, možete pozvati 064/3103200, popuniti formular ili poslati upit na e-mail: psihoterapija.beograd@gestalt.org.rs
Kristina Pota Radulović - Psihoterapija Beograd 2025.
Hvala vam što poštujete autorstvo
Dozvoljeno je citiranje i prenošenje tekstova ili delova tekstova bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
