Kada naša očekivanja nisu ispunjena, osećamo teškoće u odnosu sa drugom osobom. Nezadovoljni smo, ljuti i povređeni i upravo su ta osećanja glavni pokretač za mnoge od nas da krenu na psihoterapiju kao način da pomognu sebi i da se oslobode boli koju osećaju.
Prema teoriji Geštalt terapije, mi smo odgovorni za svoje odnose sa drugim ljudima.
Dženet Rejnvoter, klinički psiholog, geštalt terapeut i jedan od osnivača Instituta za Geštalt terapiju u Los Anđelesu kaže da izvor naših teškoća sa drugim ljudima leži u nama, u našim očekivanjima i da mi „štimamo“ sebe za ljutnju i povređenost time što očekujemo određeno ponašanje od druge osobe.
Svaki put kada propustimo da uzmemo u obzir realnost i ono što vidimo da se dešava, a imamo očekivanja za koja nemamo osnov u realnosti, štimamo sebe za povređenost i ljutnju.
Ovo najčešće radimo nesvesno, poneseni vlastitim željama i nadom da će druga osoba ispuniti naša očekivanja ili da će „ovaj put“ ispuniti naša očekivanja.
Svaki put kada propustimo da uzmemo u obzir realnost i ono što vidimo da se dešava, a imamo očekivanja za koja nemamo osnov u realnosti, štimamo sebe za povređenost i ljutnju.
„Ovaj put“ ukazuje na repetitivnost, da nešto pokušavamo više puta, ali da ne postižemo rezultat koji želimo.
Kada nešto pokušavamo više puta i svaki put smo jednako neuspešni, a pri tom smo i ljuti i povređeni, važno je da to primetimo i da se zapitamo šta se dešava.
Psihoterapija je način da istražimo šta se dešava u našim međuljudskim relacijama.
Pogotovo ako imamo utisak da nas ljudi povređuju na isti način.
Kada nešto pokušavamo više puta i svaki put smo jednako neuspešni, a pri tom smo i ljuti i povređeni, važno je da to primetimo i da se zapitamo šta se dešava.
Kako psihoterapija može da pomogne?
Geštalt terapija je fokusirana na ono što je pojavno i vidljivo, a ljudsko ponašanje je upravo takvo.
Ne možemo da vidimo tuđe misli i osećanja, ali možemo da vidimo tuđe postupke, šta drugi ljudi rade i kako se ponašaju.
Zato je svesnost neizostavan i izuzetno važan aspekt kada su u pitanju naše relacije sa drugim ljudima.
Geštalt terapija određuje svesnost kao sposobnost da vidimo ono što je pojavno i vidljivo.
U ovom slučaju, da vidimo sebe, drugu osobu, njeno i svoje ponašanje i našu relaciju.
Mi ne možemo da budemo odgovorni za krajni ishod relacije sa drugom osobom, jer to ne zavisi samo od nas, već i od želja i odluka te druge osobe. Međutim, naše ponašanje zavisi od nas, i za njega smo odgovorni. Mi biramo kako ćemo da se postavimo, šta ćemo da radimo ali i šta ćemo da menjamo u svom ponašanju.
Šta ja radim? Kako se ponaša druga osoba? Kakva je naša međusobna relacija? Šta se dešava u praksi?
Uz pomoć onoga što nam je dostupno i vidljivo, možemo da otkrijemo kako se „štimamo“ za ljutnju i povređenost.
Kada otkrijemo kako to radimo, sledeći korak nam je da istražimo koje su nam bezbolnije alternative umesto „štimanja“ za ljutnju i povređenost.
Mi ne možemo da budemo odgovorni za krajni ishod relacije sa drugom osobom, jer to ne zavisi samo od nas, već i od želja i odluka te druge osobe.
Međutim, naše ponašanje zavisi od nas, i za njega smo odgovorni. Mi biramo kako ćemo da se postavimo, šta ćemo da radimo ali i šta ćemo da menjamo u svom ponašanju.
Kada su u pitanju naši međuljudski odnosi, naša osećanja i naše mentalno zdravlje, osnovni, kamerni ton je realnost. U ovom slučaju, štimanje je usaglašavanje naših očekivanja prema realnosti. Kada otkrijemo kako se štimamo za ljutnju i povređenost, otkrićemo i kako možemo da se štimamo za radost i zadovoljstvo.
Realnost kao osnovni ton
Štimanje ili štimovanje je usaglašavanje tonske visine muzičkih instrumenata prema osnovnom tonu.
Kada su u pitanju naši međuljudski odnosi, naša osećanja i naše mentalno zdravlje, osnovni, kamerni ton je realnost.
U ovom slučaju, štimanje je usaglašavanje naših očekivanja prema realnosti.
Kada otkrijemo kako se štimamo za ljutnju i povređenost, otkrićemo i kako možemo da se štimamo za radost i zadovoljstvo.
Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas.
