Što manje relacija imamo, to nam one koje imamo postaju previše važne. Ovaj osećaj danas možda prepoznajemo jasnije nego ikad, ali njegovi koreni nisu novi.
Prema istraživanjima Roberta Patnama, koja Danijel Netl navodi u svojoj knjizi „Sreća“, nakon Drugog svetskog rata ljudi sve više vremena provode radeći, putujući na posao i gledajući televiziju u svojim domovima i imaju sve manje vremena za bilo šta drugo, dok istovremeno opada učešće u neformalnim društvenim aktivnostima i lokalnim zajednicama.
Gubitak ove vrste neformalnih aktivnosti je i gubitak građanskog života jer on stvara društveni kapital – neformalne mreže uzajamne pomoći i razmene informacija koje imaju važnu psihološku funkciju.
Sa psihološke tačke gledišta, društveni kapital je potencijalni branik od stresa i otuđenja i njegovo opadanje je povezano sa porastom depresije.
U zajednici sa visokim socijalnim kapitalom ljudi žive kroz više uloga i odnosa – čovek u svojoj zajednici nije samo advokat, već je i trener sportskog tima, dobronamerni komšija i neko ko uvek uveseljava ljude na božićnoj zabavi.
Ljudi koji žive kroz više uloga i odnosa su bolje zaštićeni od problema na poslu od ljudi koji samo rade, voze nazad kući i potom gledaju televiziju. Kako se sužava broj društvenih uloga, sužava se i život osobe i ono do čega joj je stalo svodi se na sve manji broj stvari, koje onda postaju previše važne – navodi Netl.
Postoji razlika između „biti okružen ljudima“ i „imati ljude koje sa kojima smo bliski“. Sa bliskim ljudima osećamo pripadnost i doživljavamo ih kao „svoje“, delimo zajednički provedeno vreme, zajednička iskustva i uzajamnu povezanost koji smo na tom putu izgradili. Za to je neophodno zajednički provedeno vreme, koje potom postaje „naše vreme“.
Odnosi se ne održavaju sami od sebe. Oni postoje onoliko koliko im u našem životu napravimo mesta.
Kada se život suzi na posao, obaveze i ekran, ne gubimo samo vreme – gubimo i mesta na kojima postojimo za druge i drugi za nas. Mesta susreta. Odnosi tada ne nestaju naglo. Oni se postepeno proređuju, dok ne ostane tek nekoliko tačaka na koje se oslanjamo. I upravo zato postaju previše važni.
Odnosi se ne održavaju sami od sebe. Oni postoje onoliko koliko im u našem životu napravimo mesta. Ne zato što „treba”, već zato što bez njih život počinje da se sužava – najčešće neprimetno.
PSIHOTERAPIJA BEOGRAD
Za sve informacije u vezi psihoterapije, psihoterapeuta u Beogradu ili online psihoterapije i mogućnosti njene primene, možete pozvati 064/3103200, popuniti formular ili poslati upit na e-mail: psihoterapija@gestalt.org.rs
Kristina Pota Radulović – Geštalt psihoterapeut - Beograd 2025.
Hvala vam što poštujete autorstvo
Dozvoljeno je citiranje i prenošenje tekstova ili delova tekstova bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
