Oznaka: svesnost
Kako način na koji provodimo svoje vreme utiče na to kako se osećamo i da li pogoduje usamljenosti ili povezivanju sa ljudima? Kako nam u tome može pomoći rad Erika Berna, tvorca psihoterapijskog metoda i teorije transakcione analize, koji razmatra šest mogućih načina na koje možemo da organizujemo i provodimo svoje vreme.
Mi imamo samo sadašnji trenutak. „Sada“ je jedino vreme koje imamo, nezavisno od toga koliko imamo godina i kakva smo iskustva do sada stekli. Imamo samo ovaj trenutak u kome možemo nešto da uradimo i u tome smo svi jednaki. Ono u čemu se međusobno razlikujemo je u tome šta radimo sada, u jedinom vremenu koje imamo.
Svaki put kada propustimo da uzmemo u obzir realnost i ono što vidimo da se dešava, a imamo očekivanja za koja nemamo osnov u realnosti, štimamo sebe za povređenost i ljutnju. Ovo najčešće radimo nesvesno, poneseni vlastitim željama i nadom da će druga osoba ispuniti naša očekivanja ili da će „ovaj put“ ispuniti naša očekivanja. Kada nešto pokušavamo više puta i svaki put smo jednako neuspešni, a pri tom smo i ljuti i povređeni, važno je da to primetimo i da se zapitamo šta se dešava. Psihoterapija je način da istražimo šta se dešava u našim međuljudskim relacijama.
Ponavljano bavljenje razočarenjem i revoltom zbog nečijih postupaka može da bude znak da odbijamo da prihvatimo ono što jeste. To naročito važi kada su u pitanju ista iskustva sa istim ljudima. Kao da kažemo – „Znam ja za to, ali ću se ponašati kao da ne znam“. Opirući se da prihvatimo očigledno, kao da gajimo potajnu nadu da ćemo ga svojim neprihvatanjem poništiti i tako ponovo stvoriti uslove da se desi „ono što treba i kako treba“.
Psihoterapija je pomaganje klijentu da se suoči sa onim što pokušava da izbegne, kaže Frederik (Fric) Salomon Perls, psihijatar, psihoanalitičar i jedan od osnivača geštalt terapije.
Primarni cilj defleksije je da izbegnemo direktni kontakt sa drugom osobom, dok istovremeno zadržavamo fasadu korektnog razgovora u datom kontekstu. Defleksija, sama po sebi, posmatrana van konteksta, nije ni loša ni dobra. Ona je to što jeste. Situacija je jasna kada je ona naš svesni izbor. Problem nastaje onda kada je defleksija deo našeg ponašanja, a da mi toga nismo svesni.
Slušanje kao sposobnost da fokusiramo pažnju na auditivne podražaje je važan aspekt našeg života i značajno utiče na njegov kvalitet u svim segmentima. S druge strane, umeće slušanja…
Kada blokiramo naša prava interesovanja i ne radimo ono što nas istinski zanima ostajemo bez entuzijazma i ideje kako da strukturiramo svoje vreme. Tada nastupa osećaj dosade.
Da li je odnos prema sebi nešto što se uči, i ako da – kako? Šta ako posle nekog vremena shvatimo da nam se ne dopada i da…
Odbijanje je naša reakcija i odgovor na nešto što ne želimo i manifestujemo ga rečima i ponašanjem. Odbijanje je i jedan od mogućih odgovora na naša pitanja, želje,…
Upornost nam je neophodna za preživljavanje i podrazumeva toleranciju na frustraciju. Izdržati dovoljno dugo, do pobede. Nastaviti ka cilju i pored toga što ga nema na vidiku i…
Zaglavljenost Zaglavljenost možemo opisati kao pritisak usled stajanja u mestu. Istovremeno osećamo potrebu da nešto uradimo ali i ne preduzimamo nikakvu akciju. U stanju zaglavljenosti osećamo pritisak zato…
Šta je prava promena? Da li zaista želim da promenim svoje ponašanje ili samo želim da bolje igram iste uloge (igre) kao i do sada? Psihoterapija i psihoterapeut…
Šta je Geštalt terapija? Geštalt terapija je fenomenološko-egzistencijalna terapija koju su osnovali Frederick S. (Fritz) Perls i Laura Perls 40-ih godina prošlog veka. Glavni cilj geštalt terapije je…