Svesnost (Awareness): geštalt koncept i terapijska praksa

Šta je svesnost?

Svesnost (engl. awareness) je sposobnost da budemo prisutni u sopstvenom iskustvu – da prepoznamo šta osećamo, mislimo i radimo, i šta se dešava u okruženju oko nas. U geštalt terapiji svesnost nije pasivno opažanje, već aktivan proces kontakta sa onim što jeste, ovde i sada.

Iako reč svesnost u svakodnevnom govoru ima više značenja, u geštalt terapiji se odnosi na trenutnom i neposrednom doživljaju – bez tumačenja, bez ocene, bez bekstva u prošlost ili budućnost. Sve što osoba u datom trenutku može da prepozna kao svoje iskustvo deo je njene svesnosti.

Frederik (Fric) Perls je opisivao svesnost kao centralnu „osu” terapijskog rada. Promena u geštalt terapiji se ne događa kroz analizu ili savete, već kroz proširivanje svesnosti o tome šta osoba misli, radi i oseća – često ne primećujući.

Kontinuum svesnosti

U geštalt terapiji svesnost se razume kao kontinuum – neprekidan tok unutrašnjih i spoljašnjih iskustava koja se nadovezuju i smenjuju u sadašnjem trenutku. Iskustva ne dolaze izolovano, već u toku: jedan osećaj smenjuje drugi, jedna senzacija prelazi u sledeću, misao se vezuje za novo opažanje.

Vežba kontinuuma svesnosti, koju je razvio Perls, sastoji se od izgovaranja onoga što osoba u trenutku primećuje – na primer „Sada osećam toplotu na licu, sada čujem zvuk sa ulice, sada mi se javlja misao o sutrašnjem danu”. Cilj nije sveobuhvatnost, već prepoznavanje toka – onoga što jeste, dok jeste.

Vežba kontinuuma svesnosti pokazuje koliko često prekidamo sopstveni tok iskustva – preusmeravanjem na prošlost, planiranjem, kritikom, ili jednostavnim ne-prepoznavanjem onoga što se dešava.

Tri zone svesnosti

Geštalt teorija razlikuje tri područja u kojima se svesnost ispoljava. Sva tri su važna i u stalnoj su međuigri.

Unutrašnja zona obuhvata telesne senzacije i emocije – ono što se dešava unutar nas. Bol u stomaku, ubrzano disanje, talas tuge, prijatna toplota.

Spoljašnja zona obuhvata sve što opažamo čulima u kontaktu sa okruženjem – zvukove, slike, mirise, dodir, pokrete drugih ljudi.

Srednja zona je prostor misli, sećanja, planova, mašte i tumačenja. To je „glava” – područje u kome najčešće provodimo najviše vremena, često nesvesno.

Zdrav kontakt sa sobom i okolinom uključuje sve tri zone u smenjivanju. Kada se zaglavimo u jednoj – najčešće u srednjoj, u stalnom tumačenju i razmišljanju – gubimo dodir sa onim što jeste, i sa sobom i sa drugima.

Svesnost u svakodnevnom životu

U svakodnevnom životu svesnost se javlja u kratkim trenucima – kada primetimo da smo umorni, kada osetimo zadovoljstvo u razgovoru, kada prepoznamo da nas neka situacija uznemirava. Ali većinu vremena funkcionišemo „na autopilotu” – radimo, mislimo i reagujemo bez prisutnog kontakta sa onim što se dešava.

Razlozi za to su često praktični. Život traži brze odluke, automatizovane radnje i navike koje štede energiju. Problem nastaje kada autopilot zameni svesnost i u onim oblastima u kojima je važno da budemo prisutni – u odnosima, izborima, brizi o sebi.

Tipični znaci da nismo svesni nekih aspekata realnosti su: ponavljanje istih obrazaca uprkos negativnim ishodima, osećaj da nam život „prolazi”, teškoća da prepoznamo šta nam zapravo treba, i česta zbunjenost oko sopstvenih reakcija.

Svesnost u geštalt terapiji

U geštalt terapiji svesnost je istovremeno cilj i sredstvo. Ona je centralni mehanizam promene – jer ono čega postanemo svesni dobija novi kvalitet i mi imamo mogućnost izbora. Ono što ostaje van svesnosti, nastavlja da nas vodi.

Terapeut ne objašnjava klijentu šta se sa njim dešava i ne tumači njegove postupke. Umesto toga, poziva na pažnju – na ono što se javlja u telu, na osećaj koji se pojavljuje u toku razgovora, na način na koji osoba diše dok izgovara određenu rečenicu. Cilj nije znanje o sebi, već neposredni doživljaj.

Ovaj pristup je u osnovi paradoksalne teorije promene Arnolda Bejsera: promena ne nastaje onda kada osoba “na silu” pokušava da se promeni, već onda kada dâ sebi vremena i učini napor da bude u potpunosti investirana u svojoj trenutnoj poziciji. Svesnost je upravo to – kapacitet da prihvatimo i prepoznamo trenutno iskustvo, sa svim što ono donosi.

Razvijanje svesnosti u terapiji je postupan proces. Često počinje od najjednostavnijih stvari – od obraćanja pažnje na disanje, na položaj tela, na ton glasa. Postupno se širi na složenija područja: na način na koji ulazimo u kontakt sa drugima, na obrasce koje smo nasledili, na izbore koje pravimo, a da ih ne prepoznajemo kao izbore.

Razlika između svesnosti i mindfulness pažnje

Svesnost u geštalt terapiji i mindfulness praksa imaju zajedničke korene – oba pristupa naglašavaju važnost prisutnosti u sadašnjem trenutku. Ali razlike postoje.

Mindfulness, kakav se danas najčešće praktikuje, ima koren u budističkoj tradiciji i obično se vežba kroz strukturisane meditacije. Cilj je razvijanje pažnje koja posmatra iskustvo bez vezivanja, sa stavom prihvatanja i ne-prosuđivanja.

Svesnost u geštalt terapiji je, sa druge strane, uvek u funkciji kontakta – sa sobom, sa drugima, sa okolinom. Ona ne teži udaljavanju od iskustva, već dubljem ulasku u njega. Pažnja je usmerena ka onome što se javlja, sa ciljem da se to prepozna kao deo aktivnog života, ne kao predmet posmatranja.

U praksi se ova dva pristupa mogu dopunjavati, ali su koncepcijski različita.

Šta možemo da uradimo?

Svesnost se ne uči kao činjenica – ona se vežba kroz iskustvo. Mali, svakodnevni momenti pažnje na sopstveno disanje, na osećaj u telu, na ono što se dešava dok razgovaramo sa nekim – su načini za vežbanje svesnosti.

Psihoterapija omogućava prostor za vežbanje svesnosti kroz iskustvo. U terapijskom kontaktu osoba postupno razvija sposobnost da prepozna sopstvene reakcije pre nego što ih protumači, da oseti pre nego što objasni, i da bude prisutna pre nego što reaguje. Vremenom, ova sposobnost počinje da deluje i van terapije – u svakodnevnim odnosima, izborima i situacijama.

Ako prepoznajete da često živite „u glavi”, da vam je teško da identifikujete šta zaista osećate, ili da reagujete pre nego što shvatite na šta reagujete, psihoterapija može da bude dobar prostor za rad.

Često postavljana pitanja o svesnosti

Šta je svesnost u geštalt terapiji?
Svesnost je sposobnost da prepoznamo šta osećamo, mislimo i radimo u sadašnjem trenutku, kao i šta se dešava u našem okruženju. U geštalt pristupu, svesnost je centralni mehanizam terapijske promene.

Koja je razlika između svesnosti i mindfulness pažnje?
Mindfulness ima budističko poreklo i obično se vežba kroz strukturisane meditacije sa ciljem ne-prosuđujućeg posmatranja iskustva. Svesnost u geštalt terapiji je uvek u funkciji aktivnog kontakta sa sobom, drugima i okruženjem.

Kako se vežba svesnost?
Svesnost se vežba kroz pažnju na telesne senzacije, emocije, misli i okruženje u sadašnjem trenutku. Jedna od osnovnih geštalt vežbi je kontinuum svesnosti – izgovaranje onoga što se u trenutku primećuje.

Da li svesnost znači stalnu samoanalizu?
Ne. Svesnost je usmerena na neposredan doživljaj, ne na tumačenje. Stalna analiza i racionalizacija su pre znak ostajanja u srednjoj zoni – u glavi – nego prave svesnosti.

Kakvu ulogu ima svesnost u psihoterapiji?
U geštalt psihoterapiji svesnost je glavni alat promene. Kada nečega postanemo svesni imamo mogućnost izbora, a ono što ostaje van svesnosti nastavlja da nas “vodi” po automatizmu.

 

---

PSIHOTERAPIJA BEOGRAD

Za sve informacije u vezi psihoterapije, psihoterapeuta u Beogradu ili online psihoterapije i mogućnosti njene primene, možete pozvati 064/3103200, popuniti formular ili poslati upit na e-mail: psihoterapija@gestalt.org.rs

Kristina Pota Radulović – Geštalt psihoterapeut - Beograd 2025.

---