Anksioznost

Šta je anksioznost

Anksioznost je stanje koje se manifestuje kroz osećaj teskobe, nemira, nelagodnosti i straha od neke neodređene opasnosti. Simptomi anksioznosti su napetost, osećaj nemira, zabrinutost, znojenje i ubrzani rad srca. Kada odgovaramo na pitanje šta je anksioznost, možemo reći da je anksioznost duboko ukorenjeno osećanje koje prati čovečanstvo kroz celu istoriju. To je naš unutrašnji alarm koji nas upozorava na opasnost, podstiče na oprez i priprema naše telo da reaguje.

Ponekad je anksioznost uobičajena reakcija organizma na stresne situacije. Na primer, možemo da reagujemo anksiozno kada se suočavamo sa komplikovanim zadatkom na poslu, uoči polaganja ispita ili prilikom donošenja važnih odluka. Anksioznost može da nam bude i od pomoći u suočavanju sa izazovnim situacijama, dajući nam više energije ili poboljšavajući fokus, ali kada osećanje anksioznosti postane konstantno ili preplavljujuće, može ozbiljno da utiče na naš svakodnevni život.

Psihologija anksioznosti

Emocionalni aspekti anksioznosti često se manifestuju kao zabrinutost, strah ili panika, dok fiziološki odgovori mogu uključivati ubrzan rad srca, znojenje i osećaj nemira. Anksioznost može biti prolazna reakcija na stres ili deo anksioznog poremećaja.

anksiozni poremećaj – vrste

Među anksioznim poremećajima izdvajaju se generalizovani anksiozni poremećaj (GAP), panični poremećaj i različite fobije. GAP karakteriše prekomerna briga o svakodnevnim stvarima, dok panični poremećaj uključuje iznenadne epizode intenzivnog straha. Fobije su intenzivan strah od specifičnih situacija ili objekata koji često nisu realno opasni.

anksioznost – uzroci

Iako se precizni uzroci anksioznosti još uvek istražuju, faktori kao što su genetska predispozicija, stresni događaji i hormonalne promene igraju važnu ulogu. Razumevanje uzroka pomaže u odabiru najboljeg tretmana.

ANKSIOZNOST – SIMPTOMI

Prepoznavanje anksioznosti je često izazovno, jer se simptomi mogu lako zameniti za uobičajene reakcije na stres ili nervozu. Međutim, ključno je biti svestan da kako mentalni tako i fizički simptomi mogu ukazivati na prisustvo anksioznog poremećaja. Razumevanje ovih signala omogućava brže traženje pomoći i započinjanje tretmana, što može značajno da poboljša ishod i da olakša svakodnevni život.

Mentalni znakovi

Prepoznavanje mentalnih znakova anksioznosti je od suštinske važnosti za efikasno rano reagovanje i traženje stručne pomoći. Mentalni znakovi (simptomi anksioznosti) obuhvataju, ali nisu ograničeni na:

• Neprekidna briga koja može biti opšta ili fokusirana na specifične stvari ili situacije.
• Osećaj straha ili uznemirenosti koji se javlja čak i u odsustvu stvarne opasnosti.
• Neobično snažan osećaj neposredne opasnosti ili katastrofičnih predviđanja.
• Problemi sa koncentracijom ili osećaj “praznog” uma.
• Razdražljivost ili lako izazivanje frustracije.
• Osećaj da je nešto loše neizbežno, čak i u običnim ili rutinskim okolnostima.

Fizički simptomi

Fizički simptomi anksioznosti mogu da variraju od blagih do intenzivnih i uključuju:

• Ubrzan rad srca ili palpitacije, koje može pratiti i bol u grudima.
• Znojenje koje nije posledica fizičke aktivnosti ili visoke temperature.
• Drhtavica ili tresenje, posebno u rukama.
• Osećaj slabosti ili umora, često praćen teškoćama u svakodnevnom funkcionisanju.
• Problemi sa disanjem, kao što su osećaj gušenja ili kratkoća daha.
• Nesanica ili poremećaji spavanja, koji mogu uključivati teškoće pri uspavljivanju ili često buđenje tokom noći.

Dijagnostika anksioznosti i anksioznih poremećaja

Dijagnostika anksioznih poremećaja započinje sa razgovorom o simptomima i medicinskoj istoriji, praćena fizičkim pregledom i laboratorijskim testovima da se isključe drugi zdravstveni problemi. Psihološka evaluacija od strane zdravstvenih  profesionalaca u domenu mentalnog zdravlja je ključna za postavljanje tačne dijagnoze.

Tretman anksioznosti i anksioznih poremećaja

Glavni tretmani za anksiozne poremećaje su psihoterapija (terapija razgovorom), lekovi ili oboje. Psihoterapija pomaže ljudima da prepoznaju  i promene uznemirujuće emocije, misli i ponašanja. Lekovi, uključujući anksiolitike i antidepresive, takođe mogu biti deo tretmana na osnovu lekarske procene. Grupna terapija i tehnike upravljanja stresom mogu pružiti dodatnu podršku.

Anskioznost i Geštalt terapija

Geštalt terapija je psihoterapijski pravac koji naglašava važnost sadašnjeg trenutka. Geštalt terapija ima holistički pristup i podstiče ljude da postanu svesni svojih misli, osećanja i ponašanja u „sada i ovde“ kontekstu, kako bi razumeli kako doprinose razvoju vlastite anksioznosti.

Geštalt terapija naglašava da je anksioznost uvek vezana za budućnost, a pošto o budućnosti znamo jako malo, važno je da se fokusiramo na ono što znamo i što je dostupnom našem saznanju, a to je sadašnjost. Realnost je u sadašnjosti i ona je jedino mesto iz kojeg možemo da crpimo sigurnost i podršku.

Kroz ovaj terapijski rad, ljudi imaju priliku da istraže svoje strepnje i strahove i da otkriju šta im je potrebno kako bi se osećali sigurno i podržano. Takođe, imaju priliku da postanu svesni kako njihova prošla iskustva utiču na njihovo sadašnje ponašanje, da nauče kako da preuzmu odgovornost za svoje izbore i da prepoznaju i zadovolje svoje sadašnje potrebe.

Kako živeti sa anksioznošću

Život sa anksioznošću zahteva sveobuhvatni pristup koji uključuje i tehnike opuštanja, redovnu fizičku aktivnost, zdrav način života, vreme posvećeno hobijima, kao i izgradnju mreže društvene podrške. Prilagođavanje tretmana i edukacija o anksioznosti mogu omogućiti ljudima da bolje razumeju i upravljaju svojim stanjem.

Izgradnja podrške

Podrška je ključna u ovladavanju anksioznosti. Razgovor sa bliskim ljudima, prijateljima, porodicom ili uključivanje u grupe podrške pruža emocionalnu podršku i umanjuje osećaj izolacije. Važno je da osoba održava otvorenu komunikaciju sa zdravstvenim pružaocem usluga, kako bi se tretman prilagodio individualnim potrebama.

Dugoročna strategija i prilagođavanje tretmana

Upravljanje anksioznošću je dugoročni proces koji zahteva kontinuirano učenje i prilagođavanje tretmana. Važno je da postavljamo realne ciljeve i da budemo strpljivi sa sobom, priznavajući da oporavak podrazumeva uspone i padove. Terapeut ili lekar može prilagoditi pristup tretmanu u zavisnosti od odgovora na terapiju, bilo da je reč o psihoterapiji, lekovima ili kombinaciji oba. Zato je važno da ljudi dele svoja osećanja i iskustva tokom tretmana sa svojim terapeutom ili lekarom, kako bi zajedno mogli da rade na pronalaženju najboljeg rešenja za sebe.

Važnost samopomoći

Samopomoć i samonega su važni aspekti u upravljanju anksioznošću, uključujući tehnike opuštanja, redovne fizičke aktivnosti i održavanje zdravih socijalnih kontakata.

Anksioznost – trajna promena

Anksioznost može biti izazov, ali sa pravim alatima i podrškom, ljudi mogu da nauče kako da efikasno upravljaju svojom anksioznošću. Traženje stručne pomoći je znak snage, a ne slabosti i važno je da toga budemo svesni.

Često postavljana pitanja (FAQs)

1. Da li anksioznost može uticati na fizičko zdravlje?
   Da, anksioznost može imati fizičke simptome i može uticati na fizičko zdravlje.

2. Koliko traje tretman za anksiozni poremećaj?
   Tretman može biti dugotrajan proces i zavisi od individualnih potreba.

3. Da li anksioznost može uticati na odnose s drugima?
   Da, anksioznost može uticati na međuljudske odnose, ali pravilnim upravljanjem se može poboljšati kvalitet tih odnosa.

4. Kako mogu prepoznati da li imam anksiozni poremećaj?
   Ako nam anksioznost uzrokuje značajne smetnje u svakodnevnom životu važno je da potražimo stručnu pomoć i podršku od profesionalca u domenu mentalnog zdravlja.

5. Da li je moguće potpuno se oporaviti od anksioznog poremećaja?
   Da, dok neki ljudi postignu potpuni oporavak, drugi mogu da nauče kako da efikasno upravljaju svojim simptomima i žive ispunjen život.

6. Kako mogu pomoći nekome sa anksioznošću?
   Podrška i slušanje su ključni. Pokušajte da razumete kroz šta osoba prolazi i pružite joj emotivnu podršku bez osuđivanja. Podsticanje osobe da potraži profesionalnu pomoć takođe može biti od velike koristi.