Razlog za poklanjanje može da bude naklonost, poštovanje i ljubav, ali i pokušaj manipulacije i zloupotrebe. Svako od nas ima pravo na svoj doživljaj poklona. Imamo pravo i da mu „gledamo u zube“ kako bismo se zaštitili. Poklone možemo da prihvatimo ili da odbijemo i to je naš izbor.
Rečnici definišu „poklon“ kao nešto što dajemo svojom voljom, besplatno, bez nadoknade, kao izraz naklonosti, poštovanja i ljubavi prema drugoj osobi. S druge strane, poklon ne mora uvek da bude izraz poštovanja i ljubavi, već i način ili pokušaj manipulacije drugom osobom.
Svake godine obeležavamo datume koji označavaju novi početak i trajanje kroz vreme, a poklon simbolizuje deo nas koji dajemo kao naš doprinos tom uspehu, početku i trajanju.
Pokloni mogu da budu materijalni i nematerijalni, poklonjeni određenim povodom ili bez njega, ali uvek sa razlogom. U zavisnosti od iskustva koje imamo sa poklonima, poklanjanje može da probudi različite asocijacije u svakome od nas. Jedna asocijacija na poklon može da bude „nešto lepo, upakovano u ukrasni papir“ i iščekivanje prijatnog iznenađenja. Druga može da bude osećaj neprijatnosti i zapitanost: „Šta ova osoba želi od mene?“. Neki od nas nemaju iskustva sa poklonima, drugi ih doživljavaju kao obavezu koju pokušavaju da izbegnu ili je samo „odrade“, a treći ih koriste kao pokušaj da ostvare neke svoje skrivene ciljeve.
Šta naši pokloni govore o nama? Koju poruku šaljemo o sebi i o našem stavu prema osobi kojoj je poklon namenjen?
Povodi i razlozi za poklanjanje
U našoj kulturi najčešći povod da poklanjamo i primamo poklone su određeni praznici poput novogodišnjih ili obeležavanje značajnih životnih događaja – rođenje deteta, rođendan, akademski, sportski i profesionalni uspesi, venčanje, godišnjice različitih saradnji i sl. Zajedničko svim ovim povodima je novi početak i trajanje kroz vreme, a poklon simbolizuje deo nas koji dajemo kao naš doprinos tom uspehu, početku i trajanju.
Poklanjanjem iz ljubavi, negujemo drugu osobu i pokazujemo joj naše prihvatanje i poštovanje. Nadopunjujemo njene resurse, podržavamo njena interesovanja i otvaramo joj nove horizonte.
Razlog za poklanjanje može da bude naklonost, poštovanje i ljubav, ali i pokušaj manipulacije i zloupotrebe. U grčkoj mitologiji, poznat je mit o Trojanskom konju i stih iz Vergilijeve Eneide „Ne veruj Danajcima ni kada darove nose“ kao upozorenje Trojancima na oprezno postupanje sa drvenim konjem koji su dobili na dar od Grka.
Kada poklanjamo iz poštovanja i ljubavi, poklon je izraz naše želje da nekoga obradujemo time što ćemo mu dati nešto za šta znamo ili pretpostavljamo da će mu se dopasti. Na taj način tu osobu negujemo, i pokazujemo joj naše prihvatanje i poštovanje. Nadopunjujemo njene resurse, podržavamo njena interesovanja i otvaramo joj nove horizonte.
Poklanjanjem iz manipulativnih razloga, u prvom planu nam je ostvarenje naših skrivenih ciljeva i planirane dobiti. Drugu osobu tretiramo kao sredstvo da dođemo do cilja, a poklon ima funkciju da zamaskira situaciju nepoštovanja i manipulacije putem zloupotrebe njegove izvorne simbolike.
Kada nešto poklanjamo iz manipulativnih razloga, u prvom planu nam je ostvarenje naših skrivenih ciljeva i planirane dobiti. Nije nam namera da nešto učinimo za tu osobu, već upravo suprotno, da ona učini nešto za nas, a da toga nije ni svesna i po mogućstvu da nikada i ne sazna. Na taj način drugu osobu tretiramo kao sredstvo da dođemo do cilja, a poklon ima funkciju da zamaskira situaciju nepoštovanja i manipulacije putem zloupotrebe njegove izvorne simbolike.
Izbor poklona
Način na koji biramo poklone za druge govori o nama, našim namerama i našem stavu prema osobi kojoj je poklon namenjen. Kada poklanjamo osobi koju poštujemo i volimo i kada se trudimo da joj priredimo prijatno iznenađenje u najvećem broju slučajeva uspevamo u tome. Možda najviše zbog poruke koju smo joj izborom poklona poslali: „Stalo mi je do tebe, razmišljam o tvojim potrebama, želim da te obradujem“.
Manipulativni pokloni
Kada poklanjamo usiljeno i neiskreno, zbog obaveze, pritiska okoline ili manipulacije, poklon odslikava upravo tu dinamiku – usiljenost i nesklad. Kod takvih poklona nešto uvek upadljivo štrči i privlači pažnju.
Manipulativni pokloni su upadljivi i po tome što su često isuviše lični ili preterano skupi za dati kontekst. To je upravo zato jer predstavljaju pokušaj da veštački dodaju ono što relaciji suštinski nedostaje – poštovanje i ulaganje sebe.
To može da bude poklon kao takav, pogotovu kada je u pitanju manipulacija, jer je sam gest neprirodan, neočekivan i ne odslikava prirodu relacije sa drugom osobom. Kada ne postoji minimum bliskosti i kontekst da bi jedno drugome bilo šta poklanjali, korisno je da se zapitamo „šta se ovde dešava“ i koja je funkcija tog poklona. To su situacije u kojima se najčešće dvoumimo kako da postupimo i sasvim je u redu ako ne poklonimo ili ako te poklone odbijemo. Na taj način ne ulazimo u razmene i relacije koje nam ne prijaju i čuvamo svoje granice.
Manipulativni pokloni su upadljivi i po tome što su često isuviše lični ili preterano skupi za dati kontekst. To je upravo zato jer predstavljaju pokušaj da veštački dodaju ono što relaciji suštinski nedostaje – poštovanje i ulaganje sebe – neke od najvećih vrednosti u međuljudskim relacijama. Zato je i efekat kod nekih od nas upravo suprotan – lični ton i materijalna vrednost poklona dodatno naglašavaju nedostatak autentičnog odnosa i pozivaju na oprez – šta ova osoba želi od mene? Manipulacija ili pokušaj manipulacije su upravo u tome – da resursi uloženi u poklon budu maska za izostanak ulaganja sebe u odnos, i da se time zamaskira praznina i nedostatak autentičnog ulaganja u relaciju sa drugom osobom. Dominantna poruka manipulativnih poklona mogla bi da bude: „Naša relacija nije onakva kakva jeste i kakvom je ti vidiš, već onakva kakvom ti je ja prikazujem“.
Pokloni iz obaveze ili zbog pritiska okoline
Kada poklanjamo pod prinudom, bilo zbog osećaja obaveze ili zbog pritiska okoline, taj poklon je često nespojiv sa osobom kojoj je namenjen i upadljivo se ne poklapa sa njenim interesovanjima, ukusom ili potrebama. Na taj način smo zadovoljili svoje istinske potrebe – da toj osobi ne poklonimo ništa jer to i ne želimo, a s druge strane smo odgovorili na pritisak okoline tako što smo joj nešto ipak uručili. Takvi pokloni ne izazivaju radost niti prijatno iznenađenje, već ravnodušnost, a ponekad i prezir, kada onaj kome je taj poklon namenjen prozre nameru koja stoji iza poklona. Možda je zato i korisno da se zapitamo šta radimo kada poklanjamo iz obaveze, da li nam je to potrebno i šta nam donosi.
Stvaranje grupne kohezije razmenom poklona, lako može da se pretvori u svoju suprotnost. Zato je važno da umesto nametnutim ritualima, koheziju u radnom timu prvenstveno gradimo profesionalnim ponašanjem koje podrazumeva poštovanje, saradnju, podršku i otvorenu komunikaciju.
Pokloni na radnom mestu
Kultura poklanjanja u određenim radnim sredinama kada se raznim povodima (rođendan, napredovanje, promena radne sredine i sl.) od svih članova kolektiva sakuplja novčani prilog za poklone može da predstavlja pritisak i nametanje neželjene obaveze.
Prirodno je i očekivano da svi članovi kolektiva nisu jednako bliski i da nemaju želju da učestvuju u svakom poklonu i proslavi. Osećaj prinude kod mnogih od nas stvara otpor, pa tako izvorna ideja poklanjanja, a to je stvaranje grupne kohezije, lako može da se pretvori u svoju suprotnost. Posebno ako se osećamo pod pritiskom da biramo između odbacivanja od strane grupe i postupanja protiv svoje volje. Zato je važno da umesto nametnutim ritualima, koheziju u radnom timu prvenstveno gradimo profesionalnim ponašanjem koje podrazumeva poštovanje, saradnju, podršku i otvorenu komunikaciju.
Dečiji pokloni
Dečiji pokloni mogu da budu dodatna obaveza i izvor stresa za roditelje, organizacijski i finansijski. Istovremeno, upravo to može da bude i podsticaj da se roditelji međusobno dogovore oko poklanjanja, jer deca često imaju mnogo drugara i vole da idu na rođendane jedni kod drugih. Jedno od rešenja može da bude da se deca podstiču da osmišljavaju i prave poklone za svoje drugare, u skladu sa njihovim uzrastom i materijalima koji su im na raspolaganju. Na taj način roditelji se oslobađaju obaveze da osmišljavaju, traže i kupuju poklone, a dečiji rođendani ponovo postaju radosna prilika za okupljanje i druženje dece, što im je i osnovni cilj. Deca mogu neometano da se druže i da idu na sve rođendane na koje žele, a roditelji se oslobađaju stresa oko odabira i kupovine poklona.
Društvene konvencije nalažu zahvalnost prema onome ko poklanja. U prilog tome govori i poslovica „Poklonu se u zube ne gleda“, koja insistira na pokazivanju zahvalnosti bez obzira da li nam se poklon dopao ili ne – u suprotnom rizikujemo osudu okoline, jer se ponašamo van zadatih konvencija.
Šta sve možemo da vidimo kada poklonu “gledamo u zube”
Deo rituala poklanjanja je i kako „treba da“ reagujemo kada dobijemo poklon. Društvene konvencije nalažu afirmativan stav prema poklonu i pokazivanje zahvalnosti prema onome ko poklanja. U prilog tome govori i poslovica „Poklonu se u zube ne gleda“ („Poklonjenom konju se u zube ne gleda“), koja ne ostavlja prostora za negativnu reakciju.
Jedna od implicitnih poruka ove poslovice može da bude da nije važna suština, već forma. To bi značilo da nije važno kako se mi osećamo i šta želimo da uradimo, već da treba da postupimo onako kako se očekuje u datoj situaciji. U suprotnom rizikujemo osudu okoline, jer se ponašamo van zadatih konvencija. A rituali su upravo to – redosled jasnih strukturiranih formi i svako traženje suštine remeti dinamiku rituala i potencijalni je rizik za privlačenje negativne pažnje, kritike i odbacivanja.
Prema teoriji Geštalt terapije, osnova našeg mentalnog zdravlja je naš kapacitet da vidimo ono što je očigledno. Zato je važno da taj kapacitet negujemo, između ostalog i u našem odnosu prema poklonima. Da istinski vidimo poklon, kontekst, sebe i onog koji nam nešto poklanja. Mit o Trojanskom konju i izraz „Trojanski konj“ govore upravo u prilog tome.
Baš zbog toga što poklon može da bude i iskren i manipulativan, poklonjen od srca ili „odrađen“ iz obaveze, imamo pravo na svoj doživljaj svakog pojedinačnog poklona. Imamo pravo i da mu „gledamo u zube“ kako bi se zaštitili od manipulacije i zloupotrebe. Poklone možemo da prihvatimo ili da odbijemo i to je naš izbor. Svesnost je jedini način da se zaštitimo od manipulacije, a da istovremeno ne propustimo prave ljude i prilike.
