Oznaka: rad na sebi
Ponavljano bavljenje razočarenjem i revoltom zbog nečijih postupaka može da bude znak da odbijamo da prihvatimo ono što jeste. To naročito važi kada su u pitanju ista iskustva sa istim ljudima. Kao da kažemo – „Znam ja za to, ali ću se ponašati kao da ne znam“. Opirući se da prihvatimo očigledno, kao da gajimo potajnu nadu da ćemo ga svojim neprihvatanjem poništiti i tako ponovo stvoriti uslove da se desi „ono što treba i kako treba“.
Psihoterapija je pomaganje klijentu da se suoči sa onim što pokušava da izbegne, kaže Frederik (Fric) Salomon Perls, psihijatar, psihoanalitičar i jedan od osnivača geštalt terapije.
Primarni cilj defleksije je da izbegnemo direktni kontakt sa drugom osobom, dok istovremeno zadržavamo fasadu korektnog razgovora u datom kontekstu. Defleksija, sama po sebi, posmatrana van konteksta, nije ni loša ni dobra. Ona je to što jeste. Situacija je jasna kada je ona naš svesni izbor. Problem nastaje onda kada je defleksija deo našeg ponašanja, a da mi toga nismo svesni.
Sanjarenje je uživljavanje u različite zamišljene prizore koji odgovaraju našim nezadovoljenim potrebama u realnosti. Isključujemo se iz aktuelnog trenutka i prepuštamo se ispunjenjima naših želja. Iz razmišljanja o budućnosti možemo da izvedemo više praktičnog znanja o sebi nego što bismo to mogli zaranjanjem u prošlost, pod uslovom da umemo da razlikujemo planiranje od sanjarenja, kaže Fric Perls, jedan od osnivača Geštalt terapije i njeno najprepoznatljivije lice.
Slika o sebi je način na koji vidimo sebe – ko smo mi, kakvi smo. Šta je ono što sam ja, a šta je ono što nikako nisam ja. Kada bismo je zamislili kao pravu sliku i istraživali šta sve na toj slici ima i šta na toj slici nema, mogli bismo da dođemo do zanimljivih odgovora.