Oznaka: geštalt
Mi imamo samo sadašnji trenutak. „Sada“ je jedino vreme koje imamo, nezavisno od toga koliko imamo godina i kakva smo iskustva do sada stekli. Imamo samo ovaj trenutak u kome možemo nešto da uradimo i u tome smo svi jednaki. Ono u čemu se međusobno razlikujemo je u tome šta radimo sada, u jedinom vremenu koje imamo.
Svaki put kada propustimo da uzmemo u obzir realnost i ono što vidimo da se dešava, a imamo očekivanja za koja nemamo osnov u realnosti, štimamo sebe za povređenost i ljutnju. Ovo najčešće radimo nesvesno, poneseni vlastitim željama i nadom da će druga osoba ispuniti naša očekivanja ili da će „ovaj put“ ispuniti naša očekivanja. Kada nešto pokušavamo više puta i svaki put smo jednako neuspešni, a pri tom smo i ljuti i povređeni, važno je da to primetimo i da se zapitamo šta se dešava. Psihoterapija je način da istražimo šta se dešava u našim međuljudskim relacijama.
Ponavljano bavljenje razočarenjem i revoltom zbog nečijih postupaka može da bude znak da odbijamo da prihvatimo ono što jeste. To naročito važi kada su u pitanju ista iskustva sa istim ljudima. Kao da kažemo – „Znam ja za to, ali ću se ponašati kao da ne znam“. Opirući se da prihvatimo očigledno, kao da gajimo potajnu nadu da ćemo ga svojim neprihvatanjem poništiti i tako ponovo stvoriti uslove da se desi „ono što treba i kako treba“.
Psihoterapija je pomaganje klijentu da se suoči sa onim što pokušava da izbegne, kaže Frederik (Fric) Salomon Perls, psihijatar, psihoanalitičar i jedan od osnivača geštalt terapije.
Primarni cilj defleksije je da izbegnemo direktni kontakt sa drugom osobom, dok istovremeno zadržavamo fasadu korektnog razgovora u datom kontekstu. Defleksija, sama po sebi, posmatrana van konteksta, nije ni loša ni dobra. Ona je to što jeste. Situacija je jasna kada je ona naš svesni izbor. Problem nastaje onda kada je defleksija deo našeg ponašanja, a da mi toga nismo svesni.
Sanjarenje je uživljavanje u različite zamišljene prizore koji odgovaraju našim nezadovoljenim potrebama u realnosti. Isključujemo se iz aktuelnog trenutka i prepuštamo se ispunjenjima naših želja. Iz razmišljanja o budućnosti možemo da izvedemo više praktičnog znanja o sebi nego što bismo to mogli zaranjanjem u prošlost, pod uslovom da umemo da razlikujemo planiranje od sanjarenja, kaže Fric Perls, jedan od osnivača Geštalt terapije i njeno najprepoznatljivije lice.
Slika o sebi je način na koji vidimo sebe – ko smo mi, kakvi smo. Šta je ono što sam ja, a šta je ono što nikako nisam ja. Kada bismo je zamislili kao pravu sliku i istraživali šta sve na toj slici ima i šta na toj slici nema, mogli bismo da dođemo do zanimljivih odgovora.
Promena ne nastaje putem prinudnog pokušaja, vlastitog ili od strane druge osobe, da se neko promeni, već nastupa onda kada osoba da sebi vremena i učini napor da bude ono što jeste – da bude u potpunosti investirana u svoju aktuelnu poziciju.
Neuroza je psihički poremećaj koji se manifestuje i prepoznaje po određenom broju međusobno povezanih simptoma koji se ispoljavaju kroz osećanja, mišljenje i ponašanje, tj. kroz sveukupno funkcionisanje osobe.
Prema jezičkim pravilima, kada govorimo o sebi, govorimo u prvom licu jednine. U prvom licu jednine izražavamo svoje mišljenje i stavove, prepričavamo svoje doživljaje, delimo svoja iskustva i iskazujemo svoja osećanja, želje i potrebe. Međutim, jedna od čestih pojava u svakodnevnoj komunikaciji je da neki ljudi o sebi umesto u prvom, govore u drugom ili trećem licu jednine.
„Šta će drugi ljudi da kažu?“ je rečenica sa kojom se najčešće prvi put susretnemo tokom odrastanja tako što je čujemo od drugih ljudi, u obliku reakcije na…
Verbalna agresija je jedan od načina odbrane kada imamo osećaj da ne možemo da se zaštitimo i da postupimo onako kako bismo želeli, a ogovaranje je samo jedna…
Upornost nam je neophodna za preživljavanje i podrazumeva toleranciju na frustraciju. Izdržati dovoljno dugo, do pobede. Nastaviti ka cilju i pored toga što ga nema na vidiku i…
Zaglavljenost Zaglavljenost možemo opisati kao pritisak usled stajanja u mestu. Istovremeno osećamo potrebu da nešto uradimo ali i ne preduzimamo nikakvu akciju. U stanju zaglavljenosti osećamo pritisak zato…
Umetnost življenja po geštalt principima Idem na geštalt terapiju… da saznam ko sam! Geštalt šta?! Ništa vam nije jasno? Pronašla sam sjajnu sagovornicu koja mi je pojasnila značenje…
Sazrevanje Sazrevanje je proces učenja kako da se uspešno suočavamo sa životnim događajima i reagujemo na emocionalno adekvatan način. Frederick Fritz Perls, jedan od osnivača Geštalt terapije, opisuje…
Šta je Geštalt terapija? Geštalt terapija je fenomenološko-egzistencijalna terapija koju su osnovali Frederick S. (Fritz) Perls i Laura Perls 40-ih godina prošlog veka. Glavni cilj geštalt terapije je…