Paradoksalna teorija promene je važan konstituent teorije Geštalt terapije. Koncipirao ju je Arnold Rej Beiser, psihijatar i psihoterapeut koji je svoju edukaciju iz Geštalt terapije sticao na radionicama koje su vodili Fric Perls, psihijatar, psihoanalitičar i jedan od osnivača Geštalt terapije i Džejms Simkin, klinički psiholog i geštalt terapeut.
“Promena nastaje onda kada osoba postane ono što jeste, a ne kada pokušava da bude ono što nije”
Arnold Rej Beiser
U svojoj autobiografiji, Perls se osvrće na Bejserov teorijski doprinos Geštalt terapiji i njegov rad naziva klasikom, “po stilu i po sadržaju”. Obraća mu se lično, kaže mu da je napisao odličan rad i da jako malo ljudi razume paradoks promene. Navodi da se poznaju dugi niz godina, da zna da se vole, a ipak, jedva da su ikada oslobođeni samosvesti kada se sretnu. Odaje mu priznanje da je imao bolji uvid od njega u odnosu na vremena koja se rapidno menjaju, a da je on (Perls) često mislio da nije priznat zato što je „dvadeset godina ispred svog vremena” i zahvaljuje mu za njegovo razumevanje, verovanje i hrabrost.
Da bismo izlečili patnju, moramo je u potpunosti iskusiti
Marsel Prust
Promena ne nastaje putem prinudnog pokušaja, vlastitog ili od strane druge osobe, da se neko promeni, već nastupa onda kada osoba da sebi vremena i učini napor da bude ono što jeste – da bude u potpunosti investirana u svoju aktuelnu poziciju, kaže Beiser i dodaje da odbijajući ulogu “vršioca” promene, mi činimo smisaonu i mirnu promenu mogućom. Promena nastaje kada osoba bar na trenutak napusti ono što bi htela da bude i pokuša da bude ono što jeste. Premisa je da osoba mora stajati u jednom mestu kako bi imala čvrstu osnovu da krene i da je teško ili nemoguće da krene bez te osnove, objašnjava Beiser i citira Marsela Prusta: “Da bismo izlečili patnju, moramo je u potpunosti iskusiti”.
Prezentujući paradoksalnu teoriju promene Beiser navodi da je Fric Perls bio beskompromisan u svom radu i da je najveći deo svog profesionalnog života, skoro pola veka, bio u konfliktu sa establišmentima u psihijatriji i psihologiji. Nakon perioda konflikta, usledio je period kada Perls i Geštalt terapija pronalaze harmoniju sa velikim delom teorije o mentalnom zdravlju i profesionalnom praksom. Beiser kaže da se ta promena nije dogodila zato što je Perls modifikovao svoju poziciju, već zato što su se trendovi i koncepti polja približili njemu i njegovom radu.
Promena nastaje kada osoba bar na trenutak napusti ono što bi htela da bude i pokuša da bude ono što jeste. Premisa je da osoba mora stajati u jednom mestu kako bi imala čvrstu osnovu da krene i da je teško ili nemoguće da krene bez te osnove
Beiser kaže da Perlsov konflikt sa tadašnjim ustrojstvom sadrži seme njegove teorije promene koju on nije eksplicitno opisao, ali da je ona temelj velikog dela njegovog rada i sadržana je u praksi Geštalt terapije. Beiser naziva ovu teoriju paradoksalnom teorijom promene i sažima je u jednu rečenicu: “Promena nastaje onda kada osoba postane ono što jeste, a ne kada pokušava da bude ono što nije”.
