Šta je stres?
Stres je reakcija organizma na zahteve koji premašuju raspoložive resurse za suočavanje sa njima. To je istovremeno fiziološki i psihološki odgovor – telo i um zajedno reaguju na nešto što doživljavamo kao izazov, pretnju ili preopterećenje.
Ova reakcija je evolutivno korisna. Kratkotrajni stres mobilizuje pažnju, ubrzava reagovanje i pomaže nam da izađemo na kraj sa konkretnom situacijom – ispitom, važnim razgovorom, neočekivanom obavezom. Problem nastaje kada zahtevi postanu trajni, a resursi za odgovor ostanu isti ili se smanje. Tada akutni stres prelazi u hronični stres, i upravo taj prelazak je ono što stres čini temom kojom se psihologija i psihoterapija ozbiljno bave.
Važno je razlikovati stres od umora. Umor prolazi sa odmorom. Stres ima tendenciju da se nagomilava: pogoršava san, menja raspoloženje, oblikuje način na koji vidimo sebe i druge.
Uzroci stresa
Uzroci stresa mogu biti spoljašnji i unutrašnji. Spoljašnji uključuju ono što se najčešće prepoznaje kao “životna opterećenja” – posao i poslovni odnosi, porodične obaveze, finansijske brige, zdravstveni problemi, gubici i veliki životni prelazi. Selidba, razvod, gubitak posla ili bliske osobe mogu dugoročno opteretiti psihu, čak i kada događaj sam po sebi prođe.
Unutrašnji uzroci su često manje vidljivi, ali jednako bitni. Tu spadaju perfekcionizam, sklonost ka samokritici, nerealna očekivanja od sebe, hronično odlaganje, teškoće sa postavljanjem granica i obrazac u kojem osoba stalno preuzima odgovornost za druge. Ovi unutrašnji obrasci nastaju vremenom – često u ranim odnosima – i nastavljaju da oblikuju odraslu osobu i kada okolnosti više to ne nameću.
Ono što istraživanja stresa konstantno potvrđuju jeste da stimulus sam po sebi nije stres. Stres nastaje u susretu između onoga što život traži i onoga što osoba u tom trenutku može da iznese. Dve osobe pred istim zadatkom mogu reagovati potpuno različito – jednoj je izazov, drugoj preopterećenje. Razlika je u percepciji situacije i u kapacitetu za suočavanje, što je razlog zašto smanjivanje stresa nije samo pitanje “smanjenja obaveza” već i razumevanja sopstvenog odnosa prema njima.
Simptomi stresa – kako ga prepoznati?
Stres se ispoljava kroz telo, kroz misli i osećanja, i kroz ponašanje. Najčešće se ne pojavljuje “po fioci”, već kao kombinacija znakova koji se postepeno nagomilavaju.
Fizički simptomi uključuju glavobolje, hroničnu napetost mišića (najčešće u vratu, ramenima i vilici), poremećaj sna (otežano zaspivanje ili rano buđenje), probleme sa probavom, ubrzano kucanje srca i opšti osećaj iscrpljenosti koji ne prolazi sa odmorom.
Psihološki simptomi obuhvataju razdražljivost, povećanu zabrinutost, teškoće sa koncentracijom i pamćenjem, osećaj da osoba “ne stiže” čak i kada objektivno radi mnogo, kao i osećaje bespomoćnosti ili beznadežnosti. Hronični stres često se preliva u anksioznost ili depresivna stanja.
Promene u ponašanju mogu se prepoznati kao povlačenje iz socijalnih kontakata, prejedanje ili gubitak apetita, povećan unos alkohola ili kofeina, odlaganje važnih zadataka i sve manja sposobnost uživanja u onome što je ranije pričinjavalo zadovoljstvo.
Hronični stres – kada postaje problem?
Akutni stres je kratkoročan i obično prolazi kada situacija prođe. Hronični stres traje nedeljama i mesecima, često bez jasne tačke u kojoj se “završava”. Pri dugotrajnoj aktivaciji stres-odgovora, telo ostaje u stanju pojačane budnosti – kortizol je povišen, san je plići, imuni sistem slabi, a kapacitet za regulaciju emocija se postepeno troši.
Klinički, hronični stres je faktor rizika za niz stanja: anksiozne poremećaje, depresiju, panične napade, kao i različite somatske tegobe. Kod nekih osoba dugotrajan stres aktivira ili produbljuje rane traumatske obrasce. Kada se prepoznaju ovakvi znaci, traženje stručne psihološke podrške je razuman odgovor na situaciju koja prevazilazi svakodnevne resurse.
Stres u svakodnevnom životu
Najčešći oblici stresa u svakodnevici jesu radni stres, porodični stres i finansijski stres. Radni stres se često ogleda u stalnoj dostupnosti, nejasnim očekivanjima, preopterećenju zadacima ili u odnosima sa nadređenima i kolegama. Porodični stres dolazi iz brige za decu, starije roditelje, partnerske tenzije ili podele obaveza koja je dugo neuravnotežena.
Dan osobe pod hroničnim stresom često izgleda predvidivo: buđenje sa već prisutnim osećajem zaostajanja, dan u kojem se obaveze ređaju bez stvarnog predaha, veče u kojem ostaje malo prostora za odmor i san koji ne donosi pravo osveženje. Ovaj ritam se može održavati dugo – sve dok telo i psiha ne počnu jasnije da signaliziraju da resursa više nema.
Geštalt terapija i stres
Geštalt psihoterapija posmatra stres kao poremećaj kontakta – sa sopstvenim potrebama, sa drugima i sa okolinom. U geštalt terapiji, hronični stres često ukazuje na to da osoba duže vreme funkcioniše po automatizovanim obrascima, a da je svesnost onoga što se dešava u njoj samoj – telesnih signala, osećanja, granica – postepeno potisnuta.
Rad u geštalt terapiji kreće od svesnosti “sada i ovde”. Šta se dešava u telu kada osoba pomisli na sutrašnji dan? Koji se osećaji javljaju kada treba odbiti molbu kolege? Šta se ponavlja u odnosima u kojima se umor i napetost najčešće nagomilavaju? Ova vrsta sporijeg, pažljivog ispitivanja omogućava da se prepoznaju nezavršene situacije i obrasci koji troše energiju, a koji su do tada delovali kao nešto “normalno”. U terapijskom radu otvara se prostor da se napravi razlika između onoga što je trenutno preopterećenje i onoga što je dugoročni način nošenja sa zahtevima.
Šta možemo da uradimo?
Kod akutnog stresa redovno spavanje, fizička aktivnost, socijalna podrška i pažljivo postavljanje prioriteta često budu dovoljni. Ovo nisu “tehnike” već osnovni resursi – i njihov povratak u svakodnevicu ima vidljiv i merljiv efekat.
Kod hroničnog stresa, kada simptomi traju mesecima i kada utiču na funkcionisanje na poslu, u odnosima ili na zdravlje, psihoterapija je ozbiljan i smislen pristup. U terapijskom procesu radi se na razumevanju ličnih obrazaca koji održavaju stres, na obnavljanju kontakta sa potrebama koje su dugo bile u drugom planu, i na izgradnji načina za suočavanje koji su održiviji od onih koje je osoba do sada koristila. Profesionalna psihološka podrška ne uklanja životne izazove, ali menja način na koji im izlazimo u susret.
Često postavljana pitanja o stresu
Šta je stres – kratka definicija?
Stres je reakcija organizma na zahteve koji premašuju raspoložive resurse za suočavanje. Uključuje fiziološki i psihološki odgovor i može biti kratkotrajan (akutni) ili dugotrajan (hronični).
Koja je razlika između stresa i anksioznosti?
Stres je odgovor na konkretan spoljašnji ili unutrašnji zahtev i obično prolazi kada situacija prođe. Anksioznost je stanje pojačane uznemirenosti i iščekivanja koje može postojati i bez jasnog povoda i traje duže. Hronični stres je čest faktor rizika za razvoj anksioznih stanja.
Koji su najčešći simptomi hroničnog stresa?
Najčešći su poremećaj sna, hronična napetost mišića, glavobolje, problemi sa probavom, razdražljivost, teškoće koncentracije i osećaj iscrpljenosti koji ne prolazi sa odmorom. Često se javljaju i promene u apetitu i povlačenje iz socijalnih kontakata.
Može li stres izazvati fizičke bolesti?
Hronični stres je faktor rizika za brojna stanja – kardiovaskularne probleme, oslabljen imunitet, gastrointestinalne tegobe, hronične glavobolje. Ne uzrokuje bolest direktno u svakom slučaju, ali dugoročno opterećuje sisteme koji održavaju zdravlje.
Kada stres postaje razlog za terapiju?
Kada simptomi traju nedeljama ili mesecima, kada utiču na funkcionisanje na poslu, u odnosima ili na zdravlje, i kada uobičajeni načini nošenja (odmor, podrška, organizacija) više ne donose olakšanje. To je trenutak u kojem psihoterapija postaje smislen sledeći korak.
Razgovor o stresu
Ako prepoznajete znake hroničnog stresa kod sebe ili bliske osobe, razgovor sa psihoterapeutom može biti smislen prvi korak. Možete me kontaktirati telefonom, email-om ili putem kontakt forme.
Pročitajte i:
- Anksioznost: simptomi, uzroci i fizički znaci
- Panični napad – kako prepoznati i šta uraditi
- Trauma – šta je i kako se ispoljava
- Psihoterapija – kome je namenjena
PSIHOTERAPIJA BEOGRAD
Za sve informacije u vezi psihoterapije, psihoterapeuta u Beogradu ili online psihoterapije i mogućnosti njene primene, možete pozvati 064/3103200, popuniti formular ili poslati upit na e-mail: psihoterapija@gestalt.org.rs
Kristina Pota Radulović – Geštalt psihoterapeut - Beograd 2025.
Hvala vam što poštujete autorstvo
Dozvoljeno je citiranje i prenošenje tekstova ili delova tekstova bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
