Šta je psihološka trauma?
Psihološka trauma predstavlja iskustvo koje prevazilazi kapacitete osobe da se sa njim nosi u datom trenutku. Ona nastaje kada događaj ili niz događaja izazove intenzivan osećaj bespomoćnosti, straha ili gubitka kontrole.
Trauma se ne definiše samo samim događajem, već i načinom na koji ga osoba doživljava i integriše. Dve osobe mogu proći kroz sličnu situaciju, ali će njihova psihološka reakcija biti različita. Resursi Američkog psihološkog udruženja (APA) pružaju sveobuhvatan pregled istraživanja o psihološkoj traumi.
Važno je razlikovati stres od traume. Stres je deo svakodnevnog života i organizam ga može obraditi i regulisati. Trauma nastaje kada je iskustvo preplavljujuće i ostaje „nezavršeno” u psihološkom smislu.
Psihološka trauma često je povezana sa stanjima poput PTSP-a, ali ne dovodi svaka trauma nužno do razvoja poremećaja.
Vrste traume
Trauma se može podeliti prema trajanju i prirodi iskustva.
Akutna trauma
Nastaje kao posledica jednog intenzivnog događaja, poput nesreće, napada ili prirodne katastrofe.
Hronična trauma
Razvija se kao posledica ponavljanih ili dugotrajnih stresnih iskustava, kao što su nasilje, zanemarivanje ili život u nestabilnom okruženju.
Kompleksna trauma
Uključuje dugotrajna traumatska iskustva, najčešće u bliskim odnosima. Ova vrsta traume često utiče na razvoj identiteta, regulaciju emocija i sposobnost uspostavljanja odnosa.
Ove kategorije nisu strogo odvojene i mogu se preklapati.
Uzroci i faktori rizika
Trauma može nastati nakon različitih iskustava: fizičkog ili emocionalnog nasilja, saobraćajnih nesreća, gubitka bliske osobe, ratnih događaja ili ozbiljnih zdravstvenih stanja.
Ipak, ne razvijaju svi ljudi traumu nakon teških događaja. Na razvoj utiču i faktori rizika, poput:
- prethodnih traumatskih iskustava
- nedostatka socijalne podrške
- intenziteta i trajanja događaja
- individualnih psiholoških kapaciteta
Način na koji osoba interpretira događaj ima ključnu ulogu. Ako se iskustvo doživi kao potpuni gubitak kontrole ili sigurnosti, veća je verovatnoća da će ostaviti dugotrajan psihološki trag.
Simptomi psihološke traume
Simptomi traume mogu biti različiti i menjati se tokom vremena.
Emocionalni simptomi:
- intenzivan strah, tuga ili bes
- osećaj otuđenosti ili emocionalne utrnulosti
- preplavljenost emocijama
Kognitivni simptomi:
- ponavljajuće misli ili slike događaja
- poteškoće sa koncentracijom
- negativna uverenja o sebi ili svetu
Telesni simptomi:
- napetost u telu
- ubrzan rad srca
- problemi sa snom
Trauma često uključuje i povećanu budnost i povezanost sa anksioznošću, kao i epizode ponovnog proživljavanja koje mogu podsećati na panične napade.
Trauma u svakodnevnom životu
Psihološka trauma može uticati na način na koji osoba doživljava sebe, druge i svet oko sebe.
U odnosima, može doći do poteškoća u poverenju, bliskosti ili regulaciji emocija. Osoba može imati potrebu za kontrolom ili, suprotno tome, povlačenje iz kontakta.
U svakodnevnom funkcionisanju, trauma može dovesti do izbegavanja situacija koje podsećaju na događaj, kao i do stalnog osećaja opasnosti.
Na primer, osoba koja je doživela saobrćajnu nesreću može izbegavati vožnju ili osećati napetost u sličnim situacijama, čak i kada nema realne pretnje.
Geštalt terapija i trauma
U okviru geštalt terapije, trauma se razume kao iskustvo koje nije u potpunosti integrisano. Ono ostaje prisutno u sadašnjem trenutku kroz telesne i emocionalne reakcije.
Terapijski rad uključuje postepeno uspostavljanje kontakta sa iskustvom na način koji je bezbedan i podnošljiv. Fokus je na svesnosti i regulaciji, a ne na forsiranju suočavanja.
Kroz odnos sa terapeutom, osoba može razviti osećaj sigurnosti i kapacitet da obradi iskustvo koje je ranije bilo preplavljujuće.
Zbog složenosti simptoma, psihoterapija predstavlja osnovni pristup u radu sa traumom.
Šta možemo da uradimo?
Rad sa traumom zahteva vreme i kontinuitet. Spontani oporavak je moguć, ali kod intenzivnih iskustava često je potrebna stručna podrška.
Psihoterapija omogućava postepeno razumevanje i integraciju traumatskog iskustva. U nekim slučajevima, može biti uključena i dodatna podrška kroz druge terapijske pristupe. NIMH nudi smernice za suočavanje sa traumatskim događajima.
Oporavak ne znači brisanje iskustva, već razvoj sposobnosti da ono više ne određuje svakodnevni život osobe.
Često postavljana pitanja o traumi
Šta je psihološka trauma?
Iskustvo koje prevazilazi kapacitet osobe da ga obradi u trenutku kada se dešava.
Da li svaka trauma vodi u PTSP?
Ne, ali trauma može biti faktor rizika za razvoj PTSP-a.
Kako se trauma ispoljava?
Kroz emocionalne, kognitivne i telesne simptome.
Može li trauma proći sama od sebe?
Kod nekih ljudi da, ali često je potrebna podrška.
Koliko traje oporavak od traume?
Zavisi od vrste traume i individualnih faktora.
PSIHOTERAPIJA BEOGRAD
Za sve informacije u vezi psihoterapije, psihoterapeuta u Beogradu ili online psihoterapije i mogućnosti njene primene, možete pozvati 064/3103200, popuniti formular ili poslati upit na e-mail: psihoterapija@gestalt.org.rs
Kristina Pota Radulović – Geštalt psihoterapeut - Beograd 2025.
Hvala vam što poštujete autorstvo
Dozvoljeno je citiranje i prenošenje tekstova ili delova tekstova bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
