Šta je fobija?
Fobija je intenzivan, trajan i nesrazmeran strah od određenog objekta, situacije ili aktivnosti, koji dovodi do izražene nelagodnosti i izbegavanja. Za razliku od uobičajenog straha, fobija nije samo prolazna reakcija na opasnost, već obrazac koji može ozbiljno ograničiti svakodnevno funkcionisanje. Prema NIMH publikaciji o fobijama, fobije spadaju među najčešće anksiozne poremećaje.
Strah ima zaštitnu funkciju. On pomaže da prepoznamo opasnost i reagujemo kada je to potrebno. Kod fobije, reakcija straha je daleko jača nego što to situacija objektivno zahteva. Osoba često zna da je njen strah preteran, ali uprkos tome ne može lako da ga kontroliše.
Fobija može uticati na kretanje, posao, odnose i osećaj slobode. Nekada se organizuje oko jednog specifičnog okidača, a nekada se postepeno širi, tako da osoba počinje da izbegava sve više situacija koje povezuje sa nelagodnošću ili opasnošću.
Uzroci fobija
Fobije nastaju kroz međudejstvo bioloških, psiholoških i iskustvenih faktora. Kod nekih osoba postoji veća urođena sklonost ka intenzivnijem reagovanju na stres i neizvesnost. Takva osetljivost sama po sebi ne znači da će se razviti fobija, ali može predstavljati podlogu.
Jedan od mogućih puteva nastanka je direktno neprijatno ili traumatsko iskustvo. Osoba koja je doživela ujed psa, zaglavljenost u liftu ili snažan osećaj gušenja u gužvi može kasnije razviti intenzivan strah od sličnih situacija. U tom slučaju, nervni sistem povezuje određeni stimulus sa opasnošću i reaguje po automatizmu.
Fobije mogu nastati i posredno, kroz posmatranje drugih ili kroz poruke koje se ponavljaju u porodici i okruženju. Dete koje odrasta uz roditelja koji panično reaguje na insekte, krv ili zatvorene prostore može preuzeti sličan obrazac reagovanja.
Na razvoj fobije utiče i način na koji osoba tumači telesne senzacije i situacije koje doživljava. Kada se telesna napetost, ubrzano disanje ili nelagodnost protumače kao znak neposredne opasnosti, strah se pojačava i lakše prelazi u obrazac izbegavanja. Tu se fobije često prepliću sa anksioznošću i anticipatornim strahom.
Vrste fobija
Fobije se najčešće dele na specifične fobije, socijalnu fobiju i agorafobiju.
Specifične fobije odnose se na jasno definisane objekte ili situacije. To mogu biti životinje, visina, letenje, krv, injekcije, grmljavina, zatvoren prostor ili određeni medicinski zahvati.
Socijalna fobija, odnosno socijalna anksioznost, odnosi se na intenzivan strah od procene, kritike, blama ili odbacivanja u socijalnim situacijama. Osoba se ne plaši samo ljudi, već mogućnosti da bude posmatrana, procenjena ili ponižena.
Agorafobija uključuje strah od situacija iz kojih bi bilo teško otići, dobiti pomoć ili zadržati osećaj kontrole. Kod nekih ljudi agorafobija se razvija nakon iskustva paničnog napada, pa se strah postepeno premešta sa samog simptoma na prostor u kojem se simptom pojavio.
Najčešće fobije u svakodnevnoj kliničkoj praksi uključuju strah od visine, pasa, paukova, krvi, zubara, zatvorenog prostora i javnog nastupa. Mehanizam održavanja je sličan: strah vodi u izbegavanje, a izbegavanje kratkoročno donosi olakšanje i dugoročno učvršćuje problem.
Fobija od rupica – triptofobija
Triptofobija je izraz koji se koristi za intenzivnu nelagodnost, gađenje ili strah pri posmatranju grupisanih sitnih otvora ili ponavljajućih obrazaca, kao što su saće, semenke lotosa ili određene teksture. Mnogi ljudi opisuju telesnu jezu, mučninu ili potrebu da skrenu pogled.
Iako se ovaj termin često koristi u svakodnevnom govoru i na internetu, njegov status u kliničkoj klasifikaciji nije isti kao kod jasno definisanih anksioznih poremećaja. Ipak, doživljaj osobe može biti veoma intenzivan i zaslužuje ozbiljno razumevanje, bez podsmeha ili umanjivanja.
Kod nekih ljudi dominantna reakcija više liči na gađenje nego na klasičan strah. Kod drugih se javljaju i anksioznost, ubrzano disanje i potreba za izbegavanjem. Zbog toga je korisno posmatrati triptofobiju kao specifičan obrazac senzorne i emocionalne reaktivnosti, koji kod nekih osoba dobija karakteristike fobijskog odgovora.
Socijalna fobija – poseban slučaj
Socijalna fobija zaslužuje poseban prostor zato što može duboko uticati na obrazovanje, posao, partnerske odnose i svakodnevnu spontanost. Strah nije ograničen na jednu stvar ili jedno mesto, već se vezuje za prisustvo drugih i mogućnost procene.
Osoba sa socijalnom fobijom može izbegavati izlaganje na sastanku, razgovor sa autoritetima, upoznavanje novih ljudi, telefoniranje, javni nastup ili čak jednostavne situacije poput poručivanja hrane. U osnovi se često nalazi strah da će biti viđena kao nespretna, neadekvatna, čudna ili nedovoljno dobra.
Ovaj obrazac može dovesti do snažnog osećaja izolacije. Spolja, osoba može delovati rezervisano ili nezainteresovano, dok se iznutra odvija intenzivna borba sa stidom, samoposmatranjem i napetošću. Zbog toga socijalna fobija nije isto što i introvertnost.
Fobija u svakodnevnom životu
Fobija ne ostaje samo na nivou pojedinačnog straha. Ona često menja način na koji osoba organizuje svoj život. Neko bira duži put da bi izbegao most. Neko odbija putovanje avionom. Neko ne odlazi kod lekara godinama zbog straha od krvi ili igle.
Na primer, osoba sa izraženom klaustrofobijom može početi da izbegava lift, zatim podzemne garaže, pa javni prevoz, a vremenom i tržne centre ili bioskope. Problem tada više nije samo zatvoren prostor, već sve situacije koje nose mogućnost da se javi intenzivna nelagodnost.
Fobije često stvaraju začarani krug. Što osoba više izbegava, to manje ima prilike da proveri da li je njena procena opasnosti tačna. Telo ostaje „naučeno” da reaguje alarmom, a samopouzdanje se smanjuje.
Geštalt terapija i fobije
U okviru geštalt terapije, fobija se može razumeti kao način na koji osoba prekida kontakt sa iskustvom koje doživljava kao preplavljujuće. Strah tada postaje organizujući princip ponašanja, a izbegavanje pokušaj samoregulacije.
Terapijski rad nije usmeren na forsiranje suočavanja, već na postepeno razvijanje svesnosti o tome kako strah nastaje, kako se održava i šta osoba radi kada pokušava da se zaštiti.
Kroz odnos sa terapeutom i iskustvo „sada i ovde”, osoba može postepeno razviti veću toleranciju na nelagodnost i jasniji osećaj unutrašnjeg oslonca.
Šta možemo da uradimo?
Fobije se mogu uspešno tretirati. To znači da intenzitet straha može da se smanji, a prostor slobode postepeno proširi.
Psihoterapija može pomoći da osoba bolje razume mehanizam svog straha, kao i da razvije stabilniji odnos prema sopstvenim telesnim i emocionalnim reakcijama.
Oporavak ne znači nužno da strah potpuno nestane, već da prestane da upravlja životom.
Često postavljana pitanja o fobijama
Koja je razlika između straha i fobije?
Strah je normalna reakcija na opasnost, dok je fobija intenzivan i nesrazmeran strah koji ograničava svakodnevni život.
Da li se fobije mogu izlečiti?
Fobije se mogu uspešno tretirati i ublažiti kroz terapijski rad.
Šta je socijalna fobija?
To je intenzivan strah od procene ili blama u prisustvu drugih.
Šta je triptofobija?
Nelagodnost ili strah pri gledanju grupisanih rupica ili obrazaca.
Koliko je fobija česta?
Spada među česte anksiozne smetnje i javlja se kod velikog broja ljudi.
PSIHOTERAPIJA BEOGRAD
Za sve informacije u vezi psihoterapije, psihoterapeuta u Beogradu ili online psihoterapije i mogućnosti njene primene, možete pozvati 064/3103200, popuniti formular ili poslati upit na e-mail: psihoterapija@gestalt.org.rs
Kristina Pota Radulović – Geštalt psihoterapeut - Beograd 2025.
Hvala vam što poštujete autorstvo
Dozvoljeno je citiranje i prenošenje tekstova ili delova tekstova bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
