Šta je narcizam?
Narcizam je psihološki pojam koji se odnosi na odnos osobe prema sebi, odnosno na način na koji osoba doživljava sopstvenu vrednost, važnost i identitet. U osnovi, narcizam nije ni pozitivan ni negativan – predstavlja normalan deo ličnosti koji omogućava osećaj sopstvene vrednosti i stabilnosti.
U svakodnevnom govoru, narcizam kao pojam se često koristi za opisivanje sebičnosti, grandioznosti ili nedostatka empatije. Međutim, u psihologiji je važno razlikovati više nivoa ovog pojma, jer ne označava svaki oblik narcizma psihološki problem.
Zdravi narcizam podrazumeva stabilan osećaj sopstvene vrednosti i sposobnost da osoba sebe vidi kao važnu, ali i da uvažava druge. U tom smislu, povezan je sa samopoštovanjem i predstavlja osnovu psihološke stabilnosti.
Narcizam, narcistička ličnost i poremećaj ličnosti
Za precizno razumevanje, potrebno je razlikovati tri nivoa:
Zdravi narcizam
Predstavlja kapacitet za osećaj sopstvene vrednosti, postavljanje granica i doživljaj lične važnosti. Ovaj aspekt je neophodan za funkcionisanje i ne podrazumeva problem.
Narcistička struktura ličnosti
Odnosi se na način na koji osoba organizuje svoje samopoštovanje i odnose. U ovom slučaju, osećaj vrednosti često zavisi od spoljne potvrde, a odnosi mogu imati funkciju regulacije unutrašnje nesigurnosti.
Narcistički poremećaj ličnosti (NPD)
Predstavlja klinički poremećaj definisan dijagnostičkim kriterijumima (DSM-5), koji uključuje rigidne obrasce grandioznosti, potrebe za divljenjem i teškoće u empatiji, uz značajno narušeno funkcionisanje u odnosima.
Važno je naglasiti da se dijagnostički kriterijumi odnose na poremećaj ličnosti, a ne na narcizam kao opšti psihološki pojam.
Uzroci NEZDRAVOG narcizma
Razvoj nezdravih narcističkih obrazaca rezultat je složenog međudejstva bioloških, razvojnih i socijalnih faktora.
Biološki faktori uključuju temperament i reaktivnost nervnog sistema, ali sami po sebi nisu dovoljni da objasne razvoj nezdravog narcizma.
Rana iskustva imaju centralnu ulogu. Dva razvojna obrasca se često povezuju sa narcističkom strukturom:
- preterano idealizovanje deteta, bez realnih granica
- emocionalno zanemarivanje ili nedosledna dostupnost roditelja
U oba slučaja, dete ne razvija stabilan i integrisan osećaj sopstvene vrednosti.
U nekim situacijama, narcističke osobine mogu se razumeti kao psihološka adaptacija, gde osoba pokušava da izgradi osećaj vrednosti koji nije bio dovoljno podržan u ranom iskustvu. Na taj način, spoljašnja potvrda postaje ključni izvor stabilnosti.
Ovaj proces može biti povezan sa traumatskim iskustvima, posebno u kontekstu odnosa.
Kada narcizam postaje problem?
Narcizam postaje problem kada obrasci ponašanja i doživljavanja postanu rigidni i počnu da narušavaju odnose i svakodnevno funkcionisanje.
Interpersonalni obrasci:
- potreba za stalnim divljenjem i potvrdom
- teškoće u uvažavanju tuđih potreba
- odnosi koji postaju sredstvo za regulaciju sopstvene vrednosti
- osećaj posebnosti i očekivanje privilegovanog tretmana
Emocionalne karakteristike:
- osetljivost na kritiku
- oscilacije između osećaja superiornosti i nesigurnosti
- zavisnost od spoljne validacije
Ovi obrasci nisu prolazni, već se ponavljaju kroz različite situacije i odnose.
Vrste narcizma
U teorijskom smislu, razlikuju se različiti načini ispoljavanja narcizma:
Grandiozni narcizam
Karakteriše ga otvorena samouverenost, potreba za pažnjom i dominacijom.
Vulnerabilni (ranjivi) narcizam
Uključuje preosetljivost, nesigurnost i povlačenje.
Maligni narcizam
Predstavlja ekstremniji obrazac koji uključuje agresiju i manipulaciju.
Ove kategorije nisu formalne dijagnostičke kategorije, već modeli koji pomažu u razumevanju različitih manifestacija narcizma.
Narcizam u odnosima
Narcizam značajno utiče na način na koji osoba gradi i održava odnose.
U partnerskim odnosima može doći do neravnoteže, gde je fokus na potrebama jedne osobe, dok su potrebe druge u drugom planu.
Odnosi mogu imati funkciju održavanja samopoštovanja.
U nekim slučajevima, ovaj obrazac može uključivati i ponašanja koja se opisuju kao manipulacija.
Narcizam je često povezan i sa strahom od napuštanja.
Geštalt terapija i narcizam
U okviru geštalt terapije, narcizam se razume kao način regulacije kontakta.
Fokus je na svesnosti i razumevanju funkcije ovih obrazaca.
Šta možemo da uradimo?
Psihoterapija može pomoći u razvoju stabilnijeg osećaja sebe.
Često postavljana pitanja
Šta je narcizam?
Psihološki pojam koji opisuje odnos prema sebi.
PSIHOTERAPIJA BEOGRAD
Za sve informacije u vezi psihoterapije, psihoterapeuta u Beogradu ili online psihoterapije i mogućnosti njene primene, možete pozvati 064/3103200, popuniti formular ili poslati upit na e-mail: psihoterapija@gestalt.org.rs
Kristina Pota Radulović – Geštalt psihoterapeut - Beograd 2025.
Hvala vam što poštujete autorstvo
Dozvoljeno je citiranje i prenošenje tekstova ili delova tekstova bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
