Šta je PTSP?
PTSP (posttraumatski stresni poremećaj) je psihički poremećaj koji nastaje kao posledica izlaganja traumatskom događaju koji prevazilazi kapacitete osobe za suočavanje. Karakterišu ga ponovna proživljavanja traume, izbegavanje podsetnika i trajna psihofiziološka napetost.
Važno je razlikovati PTSP od normalne reakcije na stres. Nakon teškog događaja, prirodno je osećati strah, uznemirenost ili nesanicu. Kod većine ljudi, ove reakcije se postepeno smanjuju. Kod PTSP-a, simptomi traju duže, intenzivniji su i značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje.
PTSP nije znak slabosti, već način na koji nervni sistem reaguje na preopterećenje. Telo i psiha ostaju „zaglavljeni” u stanju opasnosti, čak i kada realna pretnja više ne postoji. Prema podacima Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje SAD (NIMH), oko šest od sto osoba iskusi PTSP u nekom trenutku života.
Uzroci PTSP-a
PTSP se može razviti nakon različitih traumatskih iskustava. To uključuje fizičko ili emocionalno nasilje, saobraćajne nesreće, prirodne katastrofe, ratna iskustva ili iznenadni gubitak bliske osobe.
Ipak, ne razvijaju svi ljudi PTSP nakon traume. Na razvoj utiču i faktori rizika, poput prethodnih traumatskih iskustava, nedostatka podrške, intenziteta događaja i individualnih psiholoških kapaciteta.
Subjektivni doživljaj događaja ima ključnu ulogu. Ono što je za jednu osobu traumatično, za drugu ne mora biti. Trauma se ne definiše samo događajem, već i načinom na koji je osoba doživljava i integriše.
Simptomi PTSP-a
Intruzivni simptomi (ponovno proživljavanje):
Neželjena sećanja, noćne more ili flashback epizode u kojima osoba ima osećaj da ponovo proživljava traumatski događaj.
Izbegavanje:
Svesno ili nesvesno izbegavanje mesta, ljudi, razgovora ili misli koje podsećaju na traumu.
Negativne promene u mišljenju i raspoloženju:
Osećaj otuđenosti, krivice, beznade ili trajno negativna slika o sebi i svetu. Često su prisutni simptomi povezani sa depresijom.
Povećana pobuđenost (hiperarousal):
Razdražljivost, problemi sa snom, pojačana budnost i stalni osećaj opasnosti. Ovi simptomi su često povezani sa anksioznošću.
Ove grupe simptoma zajedno čine obrazac koji održava poremećaj i otežava spontani oporavak.
Kompleksni PTSP (K-PTSP)
Kompleksni PTSP se odnosi na posledice dugotrajne ili ponavljane traume, najčešće u odnosima, kao što su zlostavljanje ili zanemarivanje u detinjstvu.
Za razliku od klasičnog PTSP-a, koji je često vezan za jedan događaj, kompleksni PTSP uključuje dublje promene u identitetu, regulaciji emocija i odnosima sa drugima.
Osobe sa kompleksnim PTSP-om mogu imati teškoće u poverenju, stabilnosti odnosa i doživljaju sopstvene vrednosti. Često su prisutni i problemi sa regulacijom emocija i osećaj trajne unutrašnje nesigurnosti.
PTSP u svakodnevnom životu
PTSP utiče na različite aspekte života. Odnosi mogu postati opterećeni nerazumevanjem, povlačenjem ili pojačanom reaktivnošću. Osoba može imati teškoće da se opusti ili da se oseća sigurno, čak i u neutralnim situacijama.
Na primer, osoba koja je doživela saobraćajnu nesreću može izbegavati vožnju ili osećati intenzivan strah pri svakom ulasku u vozilo. Iako racionalno zna da je bezbedna, telo reaguje kao da je opasnost i dalje prisutna.
PTSP ima i telesnu dimenziju. Napetost, ubrzan rad srca i problemi sa snom deo su načina na koji telo „pamti” traumu.
Geštalt terapija i PTSP
U okviru geštalt terapije, PTSP se razume kao prekid u procesu integracije iskustva. Trauma ostaje „nezavršena” i nastavlja da utiče na sadašnji trenutak.
Rad u terapiji uključuje postepeno uspostavljanje kontakta sa iskustvom na način koji je podnošljiv za osobu. Fokus je na svesnosti telesnih i emocionalnih reakcija, kao i na iskustvu „sada i ovde”.
Geštalt pristup ne forsira ponovno proživljavanje traume, već omogućava da se iskustvo integriše u sigurnom kontekstu. Odnos sa terapeutom ima centralnu ulogu u ovom procesu.
Zbog složenosti simptoma, psihoterapija predstavlja osnovni oblik tretmana kod PTSP-a.
Šta možemo da uradimo?
PTSP je stanje koje zahteva stručnu podršku. Spontani oporavak je moguć, ali kod izraženih simptoma često nije dovoljan.
Psihoterapija predstavlja centralni pristup lečenju. U nekim slučajevima, u tretman se uključuje i psihijatrijska procena, posebno kada su simptomi intenzivni. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje psihoterapiju kao primarnu metodu tretmana PTSP-a.
Metode poput EMDR-a ili trauma-fokusiranih terapija pokazuju efikasnost u radu sa traumom, ali izbor pristupa zavisi od individualnih potreba.
Oporavak je moguć. Vremenom, uz adekvatan tretman, simptomi se mogu smanjiti, a osećaj sigurnosti i stabilnosti ponovo izgraditi.
Često postavljana pitanja
Šta znači PTSP?
PTSP je skraćenica za posttraumatski stresni poremećaj, stanje koje nastaje nakon traumatskog iskustva.
Kako prepoznati PTSP kod sebe?
Prisustvo ponovnih sećanja, izbegavanja i stalne napetosti koji traju duže vreme može ukazivati na PTSP.
Koja je razlika između PTSP i kompleksnog PTSP-a?
PTSP je često vezan za jedan događaj, dok kompleksni PTSP nastaje nakon dugotrajne traume i uključuje dublje promene u ličnosti.
Može li PTSP proći sam od sebe?
Kod nekih ljudi simptomi se smanjuju vremenom, ali kod drugih je potrebna stručna pomoć.
Koliko traje lečenje PTSP-a?
Trajanje zavisi od intenziteta simptoma i individualnih faktora, ali terapijski proces obično zahteva vreme i kontinuitet.
PSIHOTERAPIJA BEOGRAD
Za sve informacije u vezi psihoterapije, psihoterapeuta u Beogradu ili online psihoterapije i mogućnosti njene primene, možete pozvati 064/3103200, popuniti formular ili poslati upit na e-mail: psihoterapija@gestalt.org.rs
Kristina Pota Radulović – Geštalt psihoterapeut - Beograd 2025.
Hvala vam što poštujete autorstvo
Dozvoljeno je citiranje i prenošenje tekstova ili delova tekstova bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
