Fric Perls, jedan od osnivača Geštalt terapije, psihijatar i psihoanalitičar, u svojoj autobiografiji navodi da često oseća dosadu i da je dosada jedan od njegova dva „problema“ (drugi je pušenje).
Perls smatra da ga je dosada često navodila da bude nepodnošljiv prema ljudima, da čini da se oni osećaju loše i da sa njima igra „igre“.
Kada blokiramo naša prava interesovanja i ne radimo ono što nas istinski zanima ostajemo bez entuzijazma i ideje kako da strukturiramo svoje vreme. Tada nastupa osećaj dosade.
Dosadu je povezivao sa svojom potrebom da se „pravi važan“, a „pravio se važan“ tako što je tokom razgovora sa drugim ljudima tražio odobravanje, priznanje i divljenje.
On navodi da je sebe stavljao u prvi plan ili da je razgovor navodio na određene teme kako bi mogao da se hvali priznanjima koja su on ili Geštalt terapija dobijali (smatrao je da su on i Geštalt terapija isto).
Kasnije je otkrio pisanje koje je smatrao konstruktivnijim načinom da prekine dosadu i priznao da verovatno ne bi pisao da nije osećao dosadu.
U periodu dok je radio u mentalnoj bolnici, na osnovu svojih istraživanja Perls je došao do zaključka da je dosada rezultat blokiranja naših pravih, izvornih interesovanja. Zaključak koji zvuči logično, jednostavno, realno i aktuelno.
Kada blokiramo naša prava interesovanja i ne radimo ono što nas istinski zanima ostajemo bez entuzijazma i ideje kako da strukturiramo svoje vreme. Tada nastupa osećaj dosade.
Kada se dosađujemo, prisiljavamo sebe da obratimo pažnju – iscrpljujemo sebe u naporu da održimo napregnutu vezu sa onim što nam je dosadno. Uskoro smo preplavljeni umorom, a oči nam se zatvaraju.
Fric Perls
S obzirom da potreba za podražajima, strukturisanim vremenom i smislom ostaje, okrećemo se alternativama u koje spada i igranje „igara“, koje pominje Perls.
Nije slučajno što on koristi pridev „nepodnošljiv“ kada opisuje kakav je bio prema ljudima sa kojima je ulazio u igranje „igara“.
U kontekstu mentalnog zdravlja, termin „igranje igara“ ima negativan predznak i ukazuje na unapred predviđene verbalne razmene između dvoje ljudi koje se najčešće završavaju tako da se obe strane osećaju loše.
Zato i pored dinamike koju možda nude, igre nisu konstruktivan način za prekidanje dosade.
Perls kaže da zato što postoji želja da budemo negde drugde i da radimo nešto drugo, a koju ne možemo da prepoznamo jer joj nije dozvoljeno da se razvije, mi osećamo samo aktuelnu želju da ne budemo tamo gde jesmo i da ne radimo to što radimo. To je dosada, kaže Perls. Kada se dosađujemo, prisiljavamo sebe da obratimo pažnju – iscrpljujemo sebe u naporu da održimo napregnutu vezu sa onim što nam je dosadno. Uskoro smo preplavljeni umorom, a oči nam se zatvaraju.
Ukoliko je potisnuto uzbuđenje takvo da može da se zadovolji u fantaziji, mi ćemo sanjariti ili zaspati i sanjati, zaključuje Perls.
Ne postoji alternativa pravom, izvornom interesovanju, a dosada je logična posledica blokiranja naših pravih interesovanja.
Kada ne radimo ono što nas zanima, ostaje sve ono što nas ne zanima, što ne volimo i što nam je dosadno.
Zato je važna svesnost. Da naučimo da prepoznamo kada i kako blokiramo svoja izvorna interesovanja i kako sami stvaramo svoju dosadu.
NAPOMENA:
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Citiranje ili prenošenje tekstova ili delova tekstova dozvoljeno je bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
