Kada se ljudi navuku na alkohol rešenje je odricanje i terapija. Isto je sa drogom, kockom, hranom… A šta ako smo navučeni na ljubav?
Nedavno sam shvatila da ja od početka prve veze nisam bila singl duže od nedelju dana. Poslednjih sedam godina sam, na ovaj ili onaj način, vezana za nekoga. Dva puta sam živela sa partnerom, trenutno sam u četvrtoj dugoj vezi, a imam samo 25 godina. Moja prethodna veza od tri godine se završila tako što sam već našla novu ljubav. Zapravo, skapirala sam da ja ne raskidam emotivni odnos dok mu ne nađem zamenu. Pri ovom saznanju nisam mogla da se ne zapitam – da li sam ja normalna?
Možda u mom ponašanju prepoznajete paterne sopstvenog ponašanja. Pročitajte šta stručnjaci za psihologiju mogu da nam kažu o tome. Pitala sam psihologe iz Beograda zašto ne možemo da budemo singl, da li je ovo ponašanje normalno i ima li nam spasa?
Zasto ne možemo da budemo singl?
Psihoterapeut Nikola Krstić mi je odmah objasnio da ne postoji jednostavan odgovor na moje pitanje. On govori da ima mnogo razloga zašto ne možemo biti singl, jer nas savremeni svet tera da budemo srećni i stalno podseća da ne smemo gubiti vreme. Dodaje da je singl status nekima dosadan ili nisu navikli da budu sami.
“Usamljeni smo. Izloženi smo pritisku sredine da nađemo pogodnu osobu za brak. Biti sam u našem narodu je jeres. Od usamljenosti, besmisla ili posto dosade i pritiska lako je pobeći u vezu, a veza je često zanimljiva samo na početku i dok smo zaljubljeni. Čim zaljubljenost počne da jenjava, nova veza može biti “rešenje”, pogotovo ako se ukaže prilika,” govori Nikola.
Biti singl nije popularno. Potpuno razumem FOMO o kojem Nikola priča, jer me već sada hvata panika da se nikada neću udati. Savremene veze su totalno preokrenule pravila igre i čini mi se da je danas doći do emotivne sigurnosti postalo teže nego ikad.
“Ako dinamiku svog ili nečijeg emotivnog života opisujemo terminom “skakanje iz veze u vezu” možda je zgodno da istražimo šta podrazumevamo pod tim terminom i kojim tonom izgovaramo ovaj opis,” kaže klinički psiholog i geštalt terapeut, Kristina Pota Radulović.
Kristina od nas traži da se zapitamo da li ovim opisom izražavamo određene stavove? Koje? Da li glagolskom imenicom “skakanje” podrazumevamo impulsivno ponašanje koje se ponavlja i kome ne prethodi dublje razmišljanje?
Da li je to obavezno štetno po nas?
“Da li ćemo i kada nakon završetka jedne emotivne veze ući u novu emotivnu vezu je individualno i zavisi od više faktora,” nastavlja Kristina.
Ona objašnjava da je traženje emotivnog partnera stav, odluka i izbor isto kao i ne biti u vezi. Ono što je važno je kako se mi osećamo kada je u pitanju naš emotivni život. Dakle, ništa nije crno ili belo.
“Ako se osećamo zadovoljno, srećno i ispunjeno, verovatno umemo da prepoznamo i zadovoljimo svoje potrebe. Ako se osećamo frustrirano i nezadovoljno, to može da nam bude startna pozicija da radimo na sebi i da nešto promenimo,” zaključuje ona.
Sličnu stvar je rekao i Nikola.
“Sve zavisi od slučaja. Ako smo ušli u novu vezu da bi pobegli od bola i razočarenja iz prethodne, možda u novoj vezi nećemo biti stvarno prisutni. Veza kao beg od dosade, straha ili razočarenja i bola obično nas samo vrati bolu i strahu. Jer u vezi se na ovaj ili onaj način suočavamo sa sobom,” objašnjava on.
Kako da izađemo iz začaranog kruga?
“O svom ponašanju obično razmišljamo onda kada smo nezadovoljni kvalitetom života koji živimo. Radeći na sebi imamo priliku da otkrijemo naše obrasce ponašanja u različitim situacijama i kako time zadovoljavamo ili ne zadovoljavamo svoje potrebe i doprinosimo da se osećamo dobro ili loše,” objašnjava Kristina.
Nikola se nadovezuje pričom da pre rešavanja problema prvo moramo prepoznati razlog zašto nikada nismo singl i upozorava da ne možemo da računamo na brza i jednostavna rešenja.
“Ako je površnost i nada da postoje prečice do sreće suština paterna “iz veze u vezu”, da li onda postoji brz i lak recept za napuštanje toga paterna? Mislim da ne postoji. Ma koliko želeli da prognamo usamljenost, bol, razocarenja ona imaju svoju funkciju i smisao,” nastavlja on.
Govori o tome da naša manija rešavanja problema brzo i efikasno kao na reklami u osnovi ima istu površnost i iluziju da se od problema može pobeći na lak i jeftin način. Podseća nas da nekada rešenja moraju biti bolna jer je emotivni bol sastavni deo života koji ne možemo i ne treba da izbegavamo po svaku cenu.
“Zaboravili smo da zivot nudi beskrajna iskušenja kroz koja rastemo i stradamo. Zaboravili smo da je potreba za rastom isto toliko iskonska kao potreba za ljubavlju i životom. Zaboravili smo da i rast ima svoju bolnu stranu baš kao i ljubav,” zaključio je on.
Izvor: VICE, autorka: Ana Jakšić
