Kristina Pota Radulović

Klinički psiholog i geštalt psihoterapeut

Menu Close

Tag: geštalt

Da li je „nikada ne odustajte“ uvek prava poruka?

Upornost nam je neophodna za preživljavanje i podrazumeva toleranciju na frustraciju. Izdržati dovoljno dugo, do pobede. Nastaviti ka cilju i pored toga što ga nema na vidiku i pored poteškoća, zastoja i nezadovoljstva.

„Nikada, nikada, nikada ne odustajte!“ je rečenica koju je Vinston Čerčil izgovorio u govoru koji je održao u školi koju je pohađao kao dečak. Ona je deo njegove poruke o neustrašivosti i neodustajanju čak i onda kada svima ostalima izgleda da je kraj, o nepredavanju strahu i bolu i beskompromisnom verovanju u ono što za ostale izgleda kao čudo.

Često je citirana u različitim kontekstima, a koristi se i kao jedna od metafora u realitetnoj terapiji.

Koje su poruke sadržane u ovoj rečenici i šta je ono što je čini privlačnom onima koji je koriste? U kojim situacijama je upućujemo sebi ili drugima? Da li je poruka o neodustajanju univerzalna i da li treba da je koristimo uvek, u svim situacijama i za sve ciljeve, ili samo u određenim kontekstima? Koja je uloga konteksta?

Frustracija je nezadovoljstvo i nesigurnost koje osećamo kada smo neuspešni u rešavanju problema. Često je neodvojiva od učenja i imamo priliku da je osetimo nakon svakog neuspešnog pokušaja. Zato je i jedan od glavnih razloga zbog kojih odustajemo.

Upornost i frustracija

Neodustajanje u afirmativnoj formi znači upornost. Upornost nam je neophodna za preživljavanje i podrazumeva toleranciju na frustraciju. Izdržati dovoljno dugo, do pobede. Nastaviti ka cilju i pored toga što ga nema na vidiku i pored poteškoća, zastoja i nezadovoljstva.

Učenje i usvajanje novih veština je proces. Postizanje svesnosti i uvida takođe. Učimo da hodamo, da držimo olovku, da pišemo, da procenjujemo i da pravimo izbore. Taj proces nije uvek prijatan, ponekad zahteva dosta vremena i stpljenja da ovladamo nekom veštinom, usvojimo određeno znanje i postignemo cilj. Isto važi i za sazrevanje. Uspeh i sazrevanje se ne događaju preko noći, već kroz protok vremena i posvećeno bavljenje materijom.

Frustracija je nezadovoljstvo i nesigurnost koje osećamo kada smo neuspešni u rešavanju problema. Često je neodvojiva od učenja i imamo priliku da je osetimo nakon svakog neuspešnog pokušaja. Zato je i jedan od glavnih razloga zbog kojih odustajemo. Tražimo zadovoljstvo i sigurnost na drugoj strani. Frustracija može da bude jaka i na granici izdržljivosti, i zato je u pomenutom citatu upornost naglašena tri puta jednom istom rečju koja je apsolutna i isključiva – nikada.

Ni pod kojim uslovima, ni zbog kakvih razloga

Nikada je reč koja je isključiva i koja podrazumeva – ni pod kojim uslovima, ni zbog kakvih razloga. Nikada. Ne ostavlja nimalo prostora za odustajanje, ne vidi opravdanja i razloge. Dela koja su doživljena kao herojska opevana su porukama o upornosti i neodustajanju.

Nadljudski napori su ipak ljudski, jer ih čine ljudi koji uspeju da urade i postignu nešto neočekivano i neverovatno. To je mnogo više od teškog. Borba stvara heroje.

Herojstvo često podrazumeva nadljudske napore koji se završavaju uspehom. Herojstva čine ljudi koji se svojim karakteristikama upadljivo izdvajaju od ostalih, u toj meri da se njihovi napori doživljavaju kao nadljudski. A nadljudski napori su ipak ljudski, jer ih čine ljudi koji uspeju da urade i postignu nešto neočekivano i neverovatno. To je mnogo više od teškog. Borba stvara heroje, jedna je od poruka koju možemo da iščitamo iz ovog citata.

Neodustajanje i odustajanje – apsolutne ili relativne vrednosti?

U različitim kontekstima neodustajanje je naglašeno kao način i put da ostvarimo svoje ciljeve. U skladu sa tim, na odustajanje se gleda kao na slabost i unapred priznati poraz. Da li je to baš tako? Šta se dešava kada uporno ne odustajemo od loše veze, lošeg posla, loših ljudi i loših navika? Da li možda postoje situacije kada je odustajanje mudrost, čuvar našeg zdravlja i put ka cilju? Da li su možda neodustajanje i odustajanje relativne kategorije i zavise od konteksta?

Poruka, njen kontekst i geštalt terapija

Prema teoriji polja koja je jedan od osnovnih koncepata geštalt terapije, ljudi i događaji su neodvojiv deo polja u kome postoje i zajedno formiraju jednu celinu. Polje je celina u kome su svi njegovi delovi međusobno povezani i utiču jedni na druge.

Šta se dešava kada uporno ne odustajemo od loše veze, lošeg posla, loših ljudi i loših navika? Da li možda postoje situacije kada je odustajanje mudrost, čuvar našeg zdravlja i put ka cilju?

Tako je i koncept neodustajanja, iskazan u rečenici „Nikada, nikada, nikada ne odustajte“ neodvojiv od konteksta u kojem je izgovoren. Kontekst u kome ga upotrebljavamo je veoma važan. Jednako važan kao i sama poruka. Poruka i kontekst u kome se nalazi formiraju jedinstvenu celinu koja je mnogo više od prostog zbira njenih delova. Prema teoriji geštalt terapije ta celina ima svoj kvalitet – vlastiti, novi, jedinstveni kvalitet i nije prosti zbir „poruka plus kontekst“.

Ukoliko ne vodimo računa o kontekstu i na neodustajanju insistiramo po svaku cenu, rizikujemo da dobitak bude nesrazmeran u odnosu na gubitak. Rizikujemo da pobedu pretvorimo u poraz. Zato je kontekst važan.

U našem rečniku postoji i izraz „izvađeno iz konteksta“ ili „istrgnuto iz konteksta“, kada želimo da naglasimo značajnu promenu značenja i najčešće pogrešno tumačenje nečega kada se upotrebljava odvojeno od konteksta kome pripada.

Ukoliko ne vodimo računa o kontekstu i na neodustajanju insistiramo po svaku cenu, rizikujemo da dobitak bude nesrazmeran u odnosu na gubitak. Rizikujemo da pobedu pretvorimo u poraz. Zato je kontekst važan.

U pomenutoj poruci, upornost i neodustajanje su naglašeni ponavljanjem jedne od najisključivijih reči – nikada. Ni po koju cenu. Da li? Od kojih ciljeva ne odustajemo ni po koju cenu, a kada je vreme za promenu cilja? Kako prepoznati taj trenutak? Ko šalje ovu poruku i kome? U kakvoj su relaciji? Kakav je ton poruke – podržavajući ili zapovedan? Ovo su neka od pitanja koja mogu da nam pomognu da postanemo svesni konteksta.

Poruke o neodustajanju, kao što je „Nikada, nikada, nikada ne odustajte“ za neke od nas mogu da zvuče nadahnjujuće, a neki od nas mogu da ih dožive kao gubitak slobode izbora. One mogu da budu moćan huk podrške kojom napinjemo svoja jedra kada zakaže podrška okoline ili da budu poruke sa kojima se opterećujemo da istrajemo u nečemu što ne želimo. To je individualno je za svakog od nas i povezano sa kontekstom kome pripadamo. Naše je da budemo svesni. Sebe, svojih potreba i svoje okoline. Za početak.

Zaglavljenost – kako ostajemo zaglavljeni u iscrpljujućim relacijama?

Zaglavljenost

Zaglavljenost možemo opisati kao pritisak usled stajanja u mestu. Istovremeno osećamo potrebu da nešto uradimo ali i ne preduzimamo nikakvu akciju. U stanju zaglavljenosti osećamo pritisak zato što se istovremeno i spremamo na akciju i u njoj sprečavamo. Na taj način sami sebi blokiramo energiju i ostajemo u mestu.

Iscrpljujuće relacije

Iscrpljujuće relacije su one u kojima naše potrebe za kontaktom i međusobnom razmenom nisu zadovoljene i u kojima se osećamo frustrirano. To su relacije u kojima osećamo nelagodu, neprijatnost, netrpeljivost, dosadu ili konstantni oprez u odnosu na ono šta govorimo i kako se ponašamo. To su relacije sa ljudima sa kojima ne bismo voleli da odemo na letovanje ili zimovanje, da istražujemo tvrđave i otkrivamo stare gradove i nove kontinente. U iscrpljujućim relacijama nema opuštanja i uživanja u zajedničkom vremenu. Zajedničko vreme je najčešće samo klinč vremena dvoje ljudi. Vreme života koje je nepovratno izgubljeno.

U stanju zaglavljenosti osećamo pritisak zato što se istovremeno i spremamo na akciju i u njoj sprečavamo. Na taj način sami sebi blokiramo energiju i ostajemo u mestu.

Iscrpljujuće mogu da budu sve relacije koje ljudi međusobno uspostavljaju – porodične relacije, prijateljstva, poznanstva, emotivne veze, relacije u školi, na fakultetu i na poslu. Neke relacije mogu da postanu iscrpljujuće u određenom trenutku, a neke su iscrpljujuće od samog početka.

U iscrpljujućim relacijama nema opuštanja i uživanja u zajedničkom vremenu. Zajedničko vreme je najčešće samo klinč vremena dvoje ljudi. Vreme života koje je nepovratno izgubljeno.

Sama reč iscrpljivanje upućuje na trošenje do krajnjih granica – dok ne ostane ništa. Trošenje bez obnavljanja. U praksi to znači da ulažemo svoje vreme i energiju u relaciju u kojoj za nas nema ništa hranljivo i podsticajno. To je relacija koja nema razvojnosti, koja stagnira ili od koje je ostala samo manje ili više uglancana fasada. To su relacije u kojima nema uzajamnog poštovanja i prihvatanja. Činjenica, koja bi sa aspekta mentalnog zdravlja, bila dovoljna da se jedna iscrpljujuća relacija prekine.

Katastrofična očekivanja i čekanje Deda Mraza

Kako uspostavljamo i održavamo iscrpljujuće relacije? Kako se ponašamo u korist svoje štete? Tako što umesto da gledamo i vidimo očigledno, mi vidimo svoja očekivanja. Najčešće to činimo na dva načina – tako što zastrašujemo sebe katastrofičnim očekivanjima ili tako što čekamo Deda Mraza.

Kako uspostavljamo i održavamo iscrpljujuće relacije? Kako se ponašamo u korist svoje štete? Tako što umesto da gledamo i vidimo očigledno, mi vidimo svoja očekivanja.

Katastrofična očekivanja možemo da opišemo kao našu strepnju da će nam se dogoditi nešto strašno, nešto čega se mnogo plašimo, ukoliko izađemo iz određene iscrpljujuće relacije. Da ćemo biti odgovorni za nesreću i katastrofu koja će uslediti kao posledica našeg ponašanja. Ostajanjem i trpljenjem, odustajanjem od promene, stvaramo sebi iluziju da kontrolišemo situaciju i da preveniramo katastrofu.

Čekajući Deda Mraza rizikujemo da dugo ostanemo u ulozi dobrog deteta, čekajući da neko drugi uradi za nas ono što možemo i sami, ukoliko odlučimo da koristimo svoja čula i vidimo, čujemo i iskusimo ono što je očigledno. Zato geštalt terapija naglašava ulogu svesnosti. Svesnost je otrežnjavajuća i donosi nam slobodu izbora.

Čekanje Deda Mraza je naše naivno verovanje da će se nešto promeniti u željenom smeru za nas. Da će neko videti i ceniti naše kvalitete i adekvatno uslišiti naše potrebe. A taj neko u našoj kulturi je najčešće Deda Mraz, koji dobroj deci ispunjava želje i donosi poklone u određeno doba godine. Ovakvo verovanje je naivno, jer je bazirano na našim željama, a ne na našem iskustvu i realnoj proceni druge osobe i prirodi relacije sa njom. A želja je najčešće jedna – da druga osoba i relacija budu ono što nisu i da imaju kvalitete koje ne poseduju.

Čekajući Deda Mraza rizikujemo da dugo ostanemo u ulozi dobrog deteta, čekajući da neko drugi uradi za nas ono što možemo i sami, ukoliko odlučimo da koristimo svoja čula i vidimo, čujemo i iskusimo ono što je očigledno. Zato geštalt terapija naglašava ulogu svesnosti. Svesnost je otrežnjavajuća i donosi nam slobodu izbora.

U geštalt terapiji, odgovornost podrazumeva mogućnost, sposobnost da biramo i da napravimo izbor. Preuzimajući odgovornost za sebe, preuzimamo i odgovornost za to kako biramo ljude oko sebe i kakve relacije uspostavljamo sa njima.

Psihoterapija i istraživanje očiglednog

Svaki veliki napredak postignut je putem istraživanja očiglednog, smatra Fritz Perls, osnivač Geštalt terapije. Psihoterapija je jedan od konteksta u kome imamo priliku da istražujemo očigledno i da postanemo svesni kako ostajemo u iscrpljujućim relacijama. Tako sebi dajemo šansu da preuzmemo odgovornost za sebe. U geštalt terapiji, odgovornost podrazumeva mogućnost, sposobnost da biramo i da napravimo izbor. Preuzimajući odgovornost za sebe, preuzimamo i odgovornost za to kako biramo ljude oko sebe i kakve relacije uspostavljamo sa njima.

Intervju za 42 magazin: Kristina Pota Radulović: Budite svesni sebe i svojih potreba!

Umetnost življenja po geštalt principima

Idem na geštalt terapiju… da saznam ko sam! Geštalt šta?! Ništa vam nije jasno? Pronašla sam sjajnu sagovornicu koja mi je pojasnila značenje ove čudne reči i raščlanila geštalt terapiju na najsitnije delove, tako da mi je postalo sve g-e-š-t-a-l-t-n-o jasno.Od geštalt terapeutkinje Kristine Pota Radulović (članice Evropske asocijacije za Geštalt terapiju – EAGT, i Evropske asocijacije za psihoterapiju – EAP, i osnivača Centra za psihoterapiju i edukaciju u Beogradu) saznala sam da jedno od načela ove terapije jeste da nam je dužnost da budemo srećni i da je to u praksi jednostavno izvodljivo, samo je potrebno da budemo svesni – sebe.

Kako biste opisali geštalt terapiju?

Geštalt terapija je zasnovana na uverenju da se rađamo slobodni, sa resursima i sposobnošću da budemo u dobrom kontaktu sa drugim ljudima i da živimo kreativno i zadovoljno. Ipak, tokom odrastanja, određeni događaji mogu da prekinu ovaj proces kreativnog i zadovoljnog življenja i dobrog kontakta sa sobom i sa drugim ljudima. Može da se dogodi da se zaglavimo u fiksiranim obrascima ponašanja i verovanjima u vezi sa sobom i svetom oko nas, i na taj način da kočimo naš dalji razvoj. Geštalt terapija ima za cilj da istraži i otkrije ove fiksirane obrasce ponašanja i verovanja, kao i načine na koji ih držimo aktivnima i održavamo njihov uticaj na naš život.

Ljudi ponašanjem utiču jedni na druge i zato nije svejedno kako se sami ponašamo prema sebi i koje su posledice tog ponašanja. Kada se ponašamo odgovorno prema sebi, značajno povećavamo svoje šanse da budemo srećni i da živimo ispunjen i kreativan život. Radost koju osećamo podstiče radost i kod ljudi koji nas vole – samo srećni bližnji stvaraju srećne bližnje

Prema geštalt terapiji, mi potencijalno imamo sve potrebne sposobnosti da rešimo svoje probleme ili da se suočimo sa poteškoćama. Svima nama može da se dogodi da se zaglavimo u određenim situacijama i da nam je potrebna pomoć i podrška da izađemo iz njih.

Geštalt terapija je primarno fokusirana na proces (šta se dešava sada i ovde) umesto na sadržaj (tema razgovora, ono o čemu se razgovara). Umesto na događajima iz prošlosti, na trebati i morati, akcenat je na tome šta radimo, osećamo i mislimo u ovom trenutku, sada i ovde. Cilj je da postanemo svesni šta radimo i kako to radimo.

Jedno od načela geštalt terapije, po Sergeu Gingeru, jeste da nam je dužnost da budemo srećni. Kako to funkcioniše u praksi?

Dužnost da budemo srećni proizlazi iz altruističkih pobuda i odnosi se na uticaj koji imamo na nama bliske ljude. Ljudi ponašanjem utiču jedni na druge i zato nije svejedno kako se mi ponašamo prema sebi i koje su posledice tog ponašanja. Kada se ponašamo odgovorno prema sebi, značajno povećavamo svoje šanse da budemo srećni i da živimo ispunjen i kreativan život. Radost koju osećamo podstiče radost i kod ljudi koji nas vole – samo srećni bližnji stvaraju srećne bližnje.

Fritz Perls je naglašavao da samo ljudski rod pokušava da bude ono što nije i da postavlja sebi nerealne zahteve i ciljeve. Za razliku od životinja, mi pokušavamo da ne živimo svoju prirodu. Jedan od ciljeva geštalt terapije je upravo taj – da otkrijemo svoju prirodu i živimo svoje potencijale i talente

Ko je začetnik geštalt terapije?

Geštalt terapiju su osnovali psihoanalitičari Frederick Saloman (Fritz) Perls i njegova supruga Laura Posner Perls 40-ih godina prošlog veka. Fritz Perls je bio doktor medicine i psihoanalitičar, a Laura Perls psiholog i psihoterapeut. Neposredno nakon Hitlerovog dolaska na vlast oni emigriraju u Holandiju, a odatle u Južnu Afriku, gde ostaju deset godina. U tom periodu postavljaju temelje geštalt terapije. Zajednički pišu knjigu Ego, glad i agresija 1942. godine i ova knjiga sadrži početne ideje geštalt terapije. Kada je u Južnoj Africi počeo da se uspostavlja aparthejd, sele se u Sjedinjene Američke Države i postaju deo intelektualne zajednice Njujorka. Geštalt terapija je prva knjiga koja sadrži osnove geštalt terapije. Zajednički su je napisali Perls, Paul Goodman i Ralph Hefferline 1951. godine. Hefferline, univerzitetski profesor psihologije, napisao je deo knjige koji se sastoji od iskustvenih vežbi, a Paul Goodman, pisac, učitelj i društveni komentator, dao je značajan doprinos u finalnim formulacijama teorije geštalt terapije.

Fritz Perls je naglašavao da samo ljudski rod pokušava da bude ono što nije i da postavlja sebi nerealne zahteve i ciljeve. Za razliku od životinja, mi pokušavamo da ne živimo svoju prirodu. Jedan od ciljeva geštalt terapije je upravo taj – da otkrijemo svoju prirodu i živimo svoje potencijale i talente

Šta zapravo znači termin geštalt?

Geštalt (Gestalt) je nemačka reč koja označava celinu, konfiguraciju ili obrazac. Celinu sa određenom strukturom koja za nas ima neki smisao. Ova celina je mnogo više od prostog zbira njenih sastavnih delova, kao što slika nije prost zbir različitih likovnih elemenata, već predstavlja celinu i novi kvalitet. Neki deo, kada je u sklopu jedne celine, nije isti taj deo kada je izdvojen iz nje, ili kada je uključen u drugu celinu. Svaki deo poprima određene osobine koje proizlaze iz njegovog mesta i njegove uloge u toj celini. Kao što crvena boja kao deo slike nije isto što i crvena boja na paleti. Termin geštalt označava složenije odnose i relacije, i ne može precizno da se prevede samo jednom rečju na bilo koji jezik. Iz tih razloga, u većini zemalja gde postoji geštalt terapija zadržan je izvorni nemački termin Gestalt.

Kreativnost je jedna od osnovnih karakteristika procesa geštalt terapije. Mogućnost da isprobavamo nove načine ponašanja daje nam slobodu da istražujemo ko smo

Po čemu se ova metoda razlikuje od drugih?

U geštalt terapiji naglasak je na istraživanju, eksperimentisanju i svesnosti. Geštalt terapija nas uči fenomenološkom metodu svesnosti, prema kome se naša opažanja, osećanja i ponašanje razlikuju od interpretacije i rekonstrukcije događaja. U geštalt terapiji, objašnjenja i interpretacije smatraju se manje validnim u odnosu na ono što smo neposredno doživeli i osetili. Geštalt terapija je više istraživanje negoli direktna modifikacija ponašanja. Geštalt terapeut nije distancirani interpretator klijentovog života, već uspostavlja kontakt sa klijentom i podstiče ga da postane svestan sebe, šta radi i kako to radi.

Da li je ovaj vid terapije nova psihoterapija 21. veka?

Psihoterapija kao profesija i praksa obuhvata različite psihoterapijske pravce koji se međusobno nadopunjuju, razlikuju i utiču jedan na drugi. Svaki vid psihoterapije baziran je na određenoj teoriji ličnosti koja objašnjava kako nastaju psihički poremećaji i kako se prevazilaze. Ne postoji psihoterapijski pravac koji apsolutno svima odgovara i koji bismo mogli da proglasimo za univerzalno rešenje za lični rast i razvoj svakog od nas. Svi smo mi unikati, u nečemu smo slični, po nečemu se razlikujemo, i logično je i očekivano da nam odgovaraju različiti psihoterapijski pristupi. Imamo pravo i odgovornost prema sebi da odaberemo psihoterapijski modalitet koji najviše odgovara našim potrebama.

Koja je uloga kreativnosti i mašte u geštalt radu?

Kreativnost je jedna od osnovnih karakteristika procesa geštalt terapije. Mogućnost da isprobavamo nove načine ponašanja daje nam slobodu da istražujemo ko smo. Kreativnost i mašta se odnose na slobodu svakoga od nas da istražuje, da otkriva ko je, bude ono što jeste i da živi svoju prirodu.

Geštalt terapeut Joseph Zinker kaže da je kreativnost istovremeno i probijanje granica i čin hrabrosti jer smo spremni da rizikujemo i podsmeh i neuspeh kako bismo probali nešto novo.

Živimo u dehumanizovanom svetu gde individualnost nije poželjna. Kako se odupreti pritisku stereotipnih očekivanja okoline?

Za mnoge od nas relacija sa terapeutom može da bude naše prvo iskustvo da nas neko istinski vidi, čuje i razume kao jedinstvene individue. Ovo iskustvo je umirujuće i lekovito samo po sebi. Oni koji nisu imali ovo iskustvo sa ljudima pored kojih su odrastali imaju priliku da ga dožive kroz proces terapije. Iskustvo da nas neko istinski prihvata pomaže nam da učimo da prihvatimo sebe. Da istinski osluškujemo svoje autentične potrebe i da damo sebi podršku da postupamo u skladu sa njima.

Svesnost je kao snop svetlosti u mraku. Vidimo jedino ono što je osvetljeno. Svesni smo samo onoga čega smo postali svesni. Kada nešto osvestimo, smer delanja se sam pokazuje

Kako izgleda umetnost življenja po geštalt principima?

Fritz Perls je naglašavao da samo ljudski rod pokušava da bude ono što nije i da postavlja sebi nerealne zahteve i ciljeve. Za razliku od životinja, mi pokušavamo da ne živimo svoju prirodu. Jedan od ciljeva geštalt terapije je upravo taj – da otkrijemo svoju prirodu i živimo svoje potencijale i talente. Kada bi svako od nas živeo svoju prirodu i postupao u skladu sa svojim osećanjima, nestalo bi mnogo bespotrebne patnje. Ili, kako to kaže Fritz Perls: „Nijedan orao ne želi da bude slon, nijedan slon ne želi da bude orao. Oni su ono što jesu i uzimaju sebe zdravo za gotovo. Samo ljudi pokušavaju da budu ono što nisu.“

Kako možemo da pomognemo sami sebi?

Jedan od načina da pomognemo sami sebi jeste da budemo svesni. Svesni sebe i svojih potreba. Ko sam ja? Šta radim? Gde se nalazim? Šta osećam sada i ovde? Šta mogu da uradim za sebe?

Svesnost je kao snop svetlosti u mraku. Vidimo jedino ono što je osvetljeno. Svesni smo samo onoga čega smo postali svesni. Kada nešto osvestimo, smer delanja se sam pokazuje.

Izvor: 42 magazin
Tekst: Gabriela Vinković
Foto: Dalibor Stanković

Sazrevanje kao jedan od ciljeva psihoterapije

Sazrevanje

Sazrevanje je proces učenja kako da se uspešno suočavamo sa životnim događajima i reagujemo na emocionalno adekvatan način. Frederick Fritz Perls, osnivač Geštalt terapije, opisuje sazrevanje kao kontinuirani proces prevazilaženja potrebe za spoljašnjom podrškom i razvijanja samo-podrške, koji rezultira smanjenjem zavisnosti od okoline.

Prelaz sa spoljašnje podrške i razvijanje samo-podrške

Nerođena beba je u svakom smislu zavisna od majke, a već odmah nakon rođenja mora sama sebi da obezbeđuje kiseonik. Uskoro mora da učestvuje u svojoj ishrani putem sisanja i da održava svoju telesnu temperaturu. Kako vreme prolazi, malo dete sve više razvija samo-podršku – uči da komunicira, da puzi i hoda, da grize i žvaće, da prihvata i da odbija. Razvoj se nastavlja a dete sve više upotrebljava svoj potencijal za opstanak.

Frustracija i njen uticaj na lični rast i razvoj

Da bi mobilizovalo svoj potencijal i da bi sebi obezbedilo adekvatno sazrevanje, dete mora da prevaziđe puno frustracija. Kod zdravog deteta ove frustracije će pokrenuti detetove urođene resurse. Kada su frustracije prevelike da bi se dete borilo sa njima ili kada je dete lišeno mogućnosti „da uradi za sebe“, ono će razviti psihopatologiju. Počeće da manipuliše sredinom posredstvom folirantskog ponašanja (projektovanjem lažne slike o sebi, igranjem uloga – glumljenjem da je ono što nije) da bi osiguralo da se nepodnošljive frustracije ponovo ne pojave. Formiraće specifičan karakter i „napisaće scenario“ koji mu garantuje preživljavanje.

Najteže frustracije javljaju se onda kada zahtevi okoline upućeni detetu prevazilaze njegov razvojni stadijum a dete nema kapaciteta i resursa da udovolji tim zahtevima. Na primer, kada odrasli u komunikaciji sa detetom koriste složene rečenične strukture neprilagođene njegovom uzrastu. Tada dete može da razvije osećaj za sebe da je glupo i njegov „scenario“ da zahteva konstantno nadoknađivanje ovog „nedostatka“ putem sveznanja.

Nerazumni zahtevi okoline i neuravnoteženost

Osnovni princip svih ometanja ličnog rasta i razvoja je zahtev okoline da osoba bude nešto što nije, da ostvari neki ideal umesto da ostvari sebe. Na taj način osoba postaje neuravnotežena. Deo njenog potencijala je otuđen, potisnut, projektovan. Folirantsko ponašanje, samo-podrška koja iziskuje napor umesto da dolazi spontano, i iscrpljivanje bez zadovoljenja dolaze na mesto otuđenog potencijala.

Psihoterapija, samo-podrška i sazrevanje

Psihoterapeut pažljivo sluša i prati klijenta i na taj način ga podržava da prati svoja osećanja, tok misli i da priča o onome što je njemu važno. Psihoterapija je proces tokom kog je klijent u prilici da oseti i da prepozna podršku koju dobija od psihoterapeuta. Istovremeno je u poziciji da učenjem po modelu, uči i vežba kako da pruži podršku sebi.

Geštalt terapija

Osnivač geštalt terapije je Frederick S. (Fritz) Perls.

Glavni cilj geštalt terapije je da pomogne klijentu da shvati i prihvati svoje potrebe, želje i strahove, i da postane svestan na koji način sam sebe sprečava da postigne ciljeve i zadovolji svoje potrebe.

Osnova geštalt terapije je geštalt psihologija, grana psihologije koja se prvenstveno bavi opažanjem. Sličnost između geštalt terapije i geštalt psihologije najviše se manifestuje u obraćanju pažnje na celinu. Jedan od ciljeva geštalt terapije je da pomogne ljudima da budu celina, kako jačanjem njihove svesti o osećajima koje ne priznaju, tako i ponovnim prihvatanjem delova svoje ličnosti koje negiraju ili koje su odbacili. Cilj Geštalt terapije nije samo rešavanje problema i oslobađanje od simptoma, već da osoba koja radi na sebi usvoji alate za rešavanje problema.

Humanističke i egzistencijalističke terapije, ponekad nazvane i iskustvene terapije, usmerene su na uvid, a baziraju se na pretpostavci da određeno ponašanje može da se promeni putem pojačavanja klijentove svesti o njegovim porivima i potrebama. Veliki značaj pridaju ličnoj slobodi izbora, a slobodnu volju smatraju najvažnijom osobinom ljudi. Geštalt terapija ima i humanističke i egzistencijalističke elemente.

Geštalt terapija snažno prenosi egzistencijalističku poruku kako čovek nije zarobljenik vlastite prošlosti i kako u svako doba može doneti odluku da se menja.

Geštalt terapeuti usmereni su na ovde i sada i na osobu koja deluje, na biće odgovorno za svoje ponašanje koje je sposobno da igra glavnu ulogu u svom menjanju.

Klijent se podstiče na svesnost o trenutnim dešavanjima. Čovek mora znati šta se s njim događa, šta misli i o čemu mašta, šta želi i oseća, šta radi u određenom trenutku; on mora osećati položaj svog tela, izraz lica, mišićnu napetost i pokrete rukama, reči koje izgovara i zvuk svog glasa. Perls je verovao da je svesnost blagotvorna; da je dobro da se ljudi izmeste iz svojih predstava o sebi u svest o tome šta osećaju i čine u datom trenutku.