Prokrastinacija je odlaganje. „Ne sada“ izgovoreno kroz zatvorene kapke, uz osećaj težine i tromosti duha. Kao da je težina svuda oko nas, kao magla koja traje i pritiska, a mi se osećamo tromo i zurimo tupo ispred sebe.
Želje su daleko i čine nam se nedostižnim, kao da postoji samo težina koja naleže i pritiska, a mi se smanjujemo i povlačimo da bi je lakše trpeli. Povlačimo se u svoje misli i živimo u mašti, jedinom mestu gde pokrećemo inicijativu i preduzimamo akciju, jer akcije ka spolja nema, osim iznuđene. Kao da je sve postalo „moram“ i „treba“.
Prokrastinacija nije lenjost, iako liči na nju
Gledano sa strane, delujemo kao da ne radimo ništa, neefikasni smo i sporo pokretljivi. Zato okolina i stiče utisak da smo nezainteresovani, neuključeni, da ne radimo ništa, da gubimo vreme i da ne znamo šta ćemo sa sobom ili – da smo lenji. Što i nije čudno jer prokrastinacija i lenjost imaju sličnu pojavnu manifestaciju – mi ne radimo nešto što se od nas zahteva ili očekuje po logici stvari.
To vidljivo odsustvo angažmana i konkretne akcije koju okolina od nas očekuje je zajedničko i odlaganju i lenjosti. Ono što ih suštinski razlikuje je unutrašnji proces – osoba koja je lenja je nezainteresovana, nema volju, želju ili interesovanja da nešto uradi, dok osoba koja prokrastinira odlaže svoje akcije i pored volje, želje i interesovanja.
To odlaganje je posledica unutrašnje blokade i zaglavljenosti koju osećamo i za koju postoji i verbalna manifestacija u našem govoru – kada prokrastiniramo često izgovaramo: „osećam se blokirano“, „zaglavljen sam“, „zablokirao sam“.
Prokrastinacija je želja sapeta u unutrašnjem otporu, strepnji ili težnji ka savršenstvom. Centripetalna i centrifugalna sila, približno jednake jačine, uperene jedna protiv druge koje rezultiraju zastojem. Kada prokrastiniramo činimo to uz punu svesnost i osećaj krivice jer znamo šta radimo
Razlikovanje prokrastinacije od lenjosti je važno i još iz dva razloga – razumevanja i dobijanja podrške. U našoj kulturi, lenjost se ne prihvata već kritikuje, odbacuje i osuđuje. Prokrastinacija nije lenjost, mada na lenjost liči po svojoj spoljašnjoj manifestaciji. Prokrastinacija nije lenjost već odlaganje koje traži podršku da bismo izašli iz njega.
Prokrastinacija je želja sapeta u unutrašnjem otporu, strepnji ili težnji ka savršenstvom. Centripetalna i centrifugalna sila, približno jednake jačine, uperene jedna protiv druge koje rezultiraju zastojem. Kada prokrastiniramo činimo to uz punu svesnost i osećaj krivice jer znamo šta radimo.
Prokrastinacija rezultira sa intenzivnom nelagodom, kontinuiranim i prolongiranim stresom, osećajem neuspeha, uzdrmanih relacija sa okolinom i odsustvom iz vlastitog života. Retko kada manje radimo ono što volimo nego kada odlažemo. Retko kada toliko kočimo svoj razvoj, srozavamo svoje samopouzdanje i kvarimo relacije sa okolinom nego kada prokrastiniramo. Retko kada smo odsutniji iz našeg života nego kada smo „na pauzi“ od njega. Prokrastinacija je „ne sada“ – a „sada“ je jedino vreme koje imamo. „Ne sada“ je iluzija pripreme i sakupljanja energije. „Samo još ovo pa ću da uradim ono“ je iluzija da se osnažujemo i da sebi omogućavamo neko malo zadovoljstvo koje će nam pomoći da izdržimo ono što odlažemo.
Prokrastinacija i geštalt terapija
Kroz prizmu geštalt terapije, prokrastinaciju možemo da posmatramo u kontekstu prekidanja i povlačenja iz kontakta sa okolinom i preusmeravanja energije ka unutra umesto ka spolja. „Kako prekidam kontakt sa okolinom?“, „Šta je ono sa čime ne želim da budem u kontaktu?“ – su neka od pitanja koja mogu da nam pomognu da bolje razumemo sebe i postanemo svesni šta radimo.
Prokrastinacija je „ne sada“ – a „sada“ je jedino vreme koje imamo. „Ne sada“ je iluzija pripreme i sakupljanja energije
Još jedno pitanje koje može da nam pomogne da sami sebi postanemo jasniji je pitanje „od čega se štitim?“ – jer obično ne odlažemo stvari u situacijama kada se osećamo sigurno i u kojima očekujemo prijatnost. To nam govori da odlaganje često može da ima i zaštitnu funkciju i da se na taj način štitimo od ranjivosti, kritike i osećaja neuspeha.
Prokrastinacija je fenomen i zato je važno da joj tako i pristupimo. A to znači da je istražimo i da otkrijemo koju poruku naše odlaganje ima za nas, a ta poruka je za svakog od nas individualna. To je ujedno i pristup Geštalt terapije, istraživački. Da istražimo vlastito ponašanje koje spolja može da izgleda kao lenjost, ali nije lenjost, već odlaganje akcije. Tu spadaju i sva naša ponašanja koja imaju funkciju prokrastinacije, koja možemo da primetimo i prepoznamo. Neka od njih mogu da budu i veoma kreativna, neka i društveno odobravana i podržana, a da su ipak u funkciji prokrastinacije. To su sva naša ponašanja koja nam ne donose olakšanje već samo prolongiranje nedonošenja odluke i trajanja težine koja nas pritiska.
Baš zato što se prokrastinacija često poistovećuje sa lenjošću, lošom organizacijom ili „razvlačenjem“, može da se dogodi da nam okolina, u zavisnosti od svojih očekivanja, upućuje kritike sa kojima se teško nosimo i koje mogu da imaju suprotan efekat – da još više prokrastiniramo sa ciljem da se zaštitimo.
Očekivanja okoline često mogu da budu svojevrstan test realiteta, te da su ta očekivanja i zamerke ukorenjene u realnosti i zato je važno da ih uzmemo u obzir i istražimo
Upravo zato što kritika često ne daje željene rezultate, potrebni su nam podrška i razumevanje. Podrška i razumevanje stvaraju toplu i podržavajuću atmosferu i prostor za istraživanje.
Istovremeno, očekivanja okoline često mogu da budu svojevrstan test realiteta, te da su ta očekivanja i zamerke ukorenjene u realnosti i zato je važno da ih uzmemo u obzir i istražimo. Konačni cilj je da obnovimo tok svoje energije, da otkrijemo gde i kako zapinjemo, da uspostavimo balans i izađemo iz prokrastinacije.
Tekst objavljen u dnevnom listu Danas 15. septembra 2025. godine.
U toku je formiranje grupe za lični rast i razvoj Centra za psihoterapiju i edukaciju sa temom: Prokrastinacija ili „ne sada“. Grupa za lični rast i razvoj je namenjena ljudima koji su motivisani da rade na sebi i koji imaju osećaj da često odlažu, da su zbog toga neefikasni, ne razvijaju svoje talente i ne postižu svoje ciljeve. Grupa je zasnovana na principima geštalt terapije. Više o grupi možete videti OVDE.
PSIHOTERAPIJA BEOGRAD
Za sve informacije u vezi psihoterapije, psihoterapeuta u Beogradu ili online psihoterapije i mogućnosti njene primene, možete pozvati 064/3103200, popuniti formular ili poslati upit na e-mail: psihoterapija@gestalt.org.rs
Kristina Pota Radulović – Geštalt psihoterapeut - Beograd 2025.
Hvala vam što poštujete autorstvo
Dozvoljeno je citiranje i prenošenje tekstova ili delova tekstova bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
